Koji deo bolesnog u vama danas iznova želi anatomiju smrti na naslovnim stranama? Koji deo nenormalnog u vama treći dan zaredom raspravlja o tome jesu li bila bolja ili lošija, manje pijana, manje ili više nečija, nastradala ili preživela deca? Koji deo mrtvog u vama vas i jutros drži zanemele nad bolestima društva čiji ste i sami deo, a zaurlavate, kunete, osuđujete i presuđujete dok iz odvratnih medija saznajete koliko je bila lepa mrtva devojčica ili koliko je bio pijan Oljin sin? Nema nade za vas. Ni za vašu decu. Žao mi je, između prećutaću i mršupičkumaterinu stoje nepremostive razlike kao između pristojne zemlje s nadom i ovog beznadežnog, neizlečivo obolelog tamnog vilajeta.

Nema komentara