Čokolade poznate robne marke, koje se prodaju u Srbiji, često nemaju isti ukus kao one kupljene u Švajcarskoj ili Nemačkoj. Kafa u istoj ambalaži, sa istom deklaracijom i reklamom nema standardan miris i ukus, kao ona na evropskom tržištu. Uvozni kremovi sadrže manje lešnika i kakaoa, više masnoće i skroba, salame i kobasice umesto svinjskog pune su lošijih kategorija mesa…

I u potrošačkim organizacijama tvrde da ima razlike u kvalitetu uvoznih proizvoda na našim rafovima i u trgovinama zapadnih zemalja. Vidljiv je, kažu, niži nivo kvaliteta robe kupljene u Srbiji u odnosu na istu robu u zemlji porekla.

– Za naše tržište, neretko, proizvodi se roba nižeg nivoa kvaliteta – ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. – To njihovo, navodno, prilagođavanje kvaliteta određenim tržištima nije uslovljeno navikama ili željom potrošača u Srbiji, već pohlepom proizvođača, uvoznika i prodavaca za profitom. Istom ambalažom u koju su upakovani proizvodi koji se prodaju u Srbiji i u EU potrošači se obmanjuju, jer s pravom očekuju da sadržaj bude identičan i da odgovara deklaraciji.

Činjenica da i proizvodi svetskih robnih marki koji se prodaju u Srbiji samo izgledom, a naravno često i cenom, liče na originale u Evropi, razotkriva gorku istinu da su, neretko, i renomirani svetski proizvođači hrane uključeni u prevarne radnje, ili da ih tolerišu na štetu potrošača, dodaje Bogosavljević. Ako nije tako, kako objasniti činjenicu da se nedovoljno bore protiv falsifikata i surogata svojih proizvoda.

– Ovakvo ponašanje proizvođača, uvoznika i prodavaca svrstava se u nepoštenu trgovačku praksu, ili prevarno poslovanje, kažnjivo po našim propisima – ističe Bogosavljević. – Zakon o bezbednosti hrane, Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane i drugi propisi ne dozvoljavaju ovakvu praksu. Obaveza proizvođača je da ispravno istakne količine sastojaka u hrani, a uvoznika i trgovaca da u skladu sa procenama rizika, provere ispravnost deklaracije. Kontrola primene tih propisa je nedovoljna.

Inspekcije se samo povremeno, kampanjski, i posle nekih ekscesa bave ovim problemima. Nedostaju sinhronizovane aktivnosti, a pre svega, jasna politika da se trajno i bez izuzetka štite ekonomski interesi države Srbije.

Ekonomista Dragovan Milićević ukazuje da nije redak slučaj da vodeće proizvodne kompanije sprovode takozvanu segmentaciju, odnosno podelu tržišta prema kvalitetu.

– Velike kompanije koje u suštini i čine osnovnu gamu proizvoda robe široke potrošnje u zemljama istočne i jugoistočne Evrope to rade pravdajući to krajnje licimernim obrazloženjima, da poštuju lokalne običaje po pitanju ukusa, što naravno nije tačno – kaže Milićević. – Može se takođe čuti i argumentacija da oni rade segmentaciju kvaliteta zbog kupovne moći tržišta na kom nastupaju, što takođe nije nikakav argument.

Predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida kaže da često od potrošača koji im se obraćaju čuje da „ono što nije dobro za tržište Evropske unije najverovatnije završi u Srbiji“, i da, takođe, postoji velika razlika u kvalitetu kozmetike, tehnike, hrane, obuće koja se prodaje kod nas i u bogatim zemljama Evropske unije.

U prilog tome govori i istraživanje koje je uradilo slovačko udruženje potrošača pre dve godine kada je kontrolisalo kvalitet hrane i pića u osam zemalja članica EU i otkrilo velike razlike. Upoređene su namirnice u prodavnicama u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj i utvrđeno je da su proizvodi lošijeg kvaliteta namenjeni novim članicama EU.

– Potpuno je legitimno da isti prozvođač za različita tržišta kreira različite kvalitete proizvoda sve dok je kvalitet u skladu sa domaćim standardima, odnosno dok se iz deklaracije može videti šta se sve nalazi u prozvodu – ukazuje Vida. – Primer za to svakako je „nutela“, koja će za jugoistočno tržište i dalje biti plasirana sa manje lešnika, jer je, navodno, istraživanjem ove firme utvrđeno da potrošači vole upravo takav namaz.

Vida dodaje da u Srbiji ni udruženja potrošača, niti bilo koja državna institucija nisu radili uporedna ispitivanja kvaliteta proizvoda. Nadležne inspekcije proveravaju da li je proizvod bezbedan i da li ono što je napisano na deklaraciji odgovara sadržaju, ali ne i uporednu analizu tih uvoznih proizvoda sa onima u EU.

TEST NAMIRNICA U ČEŠKOJ I NEMAČKOJ

Margarin iste marke u Nemačkoj sadrži sedamdeset, a u Češkoj šezdeset odsto masnoće, a jedno od najpoznatijih pića u svetu za češke potrošače zaslađuje sirupom, a za Nemce šećerom.

Takav je rezultat testiranja praške Visoke hemijsko-tehnološke škole, koji je u trećini od 24 para čeških i nemačkih namirnica otkrio razlike u sastavu. Čeh se prilikom kupovine u nemačkim supermarketima može osećati kao kod kuće. Na policama su proizvodi istih naziva, skoro identičnih pakovanja, sličnih cena (donekle su više u Češkoj). U istom pakovanju se, međutim, skriva drugačiji proizvod od onog koji poznaje kod kuće. Inicijativu za analizu dala je poslanik Evropskog parlamenta iz Češke Olga Sehnalova. I otkriveno je da se trećina proizvoda razlikuje po sastavu i ukusu.

ISTRAGA BRISELA

O razlikama, koje su očigledne između kvaliteta robe istih marki, koja se prodaje u starim i novim članicama EU, raspravljao je i Evropski parlament, kako bi se ovoj vrsti obmane stalo na put.

– U Evropskom parlamentu pokrenuta je inicijativa da se ta praksa proglasi prevarom – kažu u Centru potrošača Srbije. – Za razliku od SAD, EU nema opšteprihvaćenu definiciju prevare s hranom, jedino određena regulativa propisuje kako je zabranjeno „obmanjivati potrošače“.

Izvor: Novosti.rs

Nema komentara