U Atini danas živi oko 7.000 Srba. Iako su brojni, oni nemaju političku organizaciju ili ozbiljnije udruženje koje se bavi životom Srba u Grčkoj i ima glas koji ima težinu. Jedan od naših uspešnih ljudi u Atini je drugi direktor jedne od najvećih farmaceutskih kompanija sveta „Novartis“ Nikos Zanković. Infocentrala je stupila u kontakt sa njim.

nikos zankovicU Atini živi zaista veliki broj Srba i Crnogoraca. Za mene je to isti narod i ja se osećam Srbinom. Moje poreklo je iz Sutomora u Crnoj Gori ali je porodica u potrazi za boljim životom prebegla u Tursku gde sam ja rođen. Uvek sam se osećao kao Srbin, naši stari znaju da smo mi Srbi iz Crne Gore. Ponosan sam na to. Imam divne prijatelje u Srbiji i veliku familiju“ kaže Nikos – Nikola Zanković.

Koliko dugo živite u Atini?

U Atini sam 30 godina. Završio sam Univerzitet u Atini, Fakultet za biznis i ekonomiju. U Grčkoj je sada kriza, ali je prošle godine ona bila dublja. Ja verujem da se u svetu odigrava ekonomski rat između Kine – USA – Evrope – Indije. Situacija je veoma komplikovana i teško je o tome govoriti preko mejlova. Veoma komplikovana“

Šta je osnova grčke krize?

Problem je 99 odsto u narodu, u javnosti. Grci žele da budu evropska zemlja ali sa mentalitetom koji podržava ekonomiju nekadašnjeg Sovjetskog Saveza 1950! To je vrlo teško, to prosto ne može“.

Zanković kaže da bi bilo dobro da Srbi u Grčkoj imaju neku organizaciju oko koje bi se okupili ali da ne zna da li je to izvodljivo i da li će se dogoditi. Rado dolazi u Beograd i prati šta se u Srbiji dešava.

Novartis (Novartis International AG) je međunarodna farmaceutska kompanija sa sedištem u Švajcarskoj. Važi za jednu od najvećih farmaceutskih kompanija u svetu. Osnovana je 1996. spajanjem dve švajcarske firme Ciba-Geigy i Sandoz Laboratories.

Anita Mitrović

 

 

 

Jedan komentar

  • Odgovori
    Milan
    5. februara 2017.

    Postavini prijatelji, cenim vas trud i veliki entuzijazam i upornost da odrzite i negujete bratske odnose sa prijateljskim grckim narodom Imate sve moje pohvatle i neogranicenu podrsku

    Za novogodisnje praznike sam putovao sa suprugom u Atinu i to mi je drugi put da boravim u Atini, a negde 5 boravak u Grckoj

    Na zalost doziveo sam veliko razocarenje Sve one price o velikom bratskom grckom narodu, o nasoj zajednickoj borbi protiv turaka, o slobodarskom grkom narodu, kao da su izmisljene, kao da nisu surova istina, istorija dva napacena naroda

    Naime, prvo razocarenje koje sam doziveo i nisam mogao da verujem da je to tako, to je da u centru Atine, u Karadjordjevoj ulici, vise ne postoji spomen ploca na mestu gde je sahranjena Karadjordjeva glava Verujte, imam preko 50 godina i za to sam prvi put cuoTu je postojala zgrada, koja je srusena i napravljena nova, neka banka, a spomen ploca nikada nije vracena Vodici dovode grupe turista i pricaju im da je tu nekada ploca postojala, ali vise je nema Cista imanigacija Bruka i sramota

    Drugo i po mene najvece razocarenje, sto nisam mogao da nadjem grob svog pretka, svoje cukun babe Cucuk Stane, koja je sahranjena negde u podnozju Akropolja i niko nije znao da mi objasni, makar gde je bio, da se pomolim i upalim svecu A srpska heroina Cucuk Stana se, posle pogibije Hajduk Veljka, udala za cuvenog grckog vojskovodju Georgisa, u srpskom narodu poznatom kao Jorgac, inace pobratim Hajduk Veljka, sa kojim je izrodila sinove Milana, Aleksandra i cerku Jevrosimu Cucuk stana je posle pogibije Hajduk Veljka nasledila citavo bogatstvo, dukate, kojima je sa Jorgacem finansirala ustanak i borbu Grka protiv Turaka Jorgac je u toj borbi i poginuo, a Cucuk Stana je ponovo ostala udovica Sta je dozivela, da joj se ni grob ne zna, a kamoli da su dali ime neke sporedne ulice Georgisu ili Cucuk Stani Za sve Srbe, a posebno za pretke Cucuk Stane, to bi
    predstavljalo nadahnuce i veru u postojanost i cojstvo, junastvo i slobodarski duh, grckog i njemu bratskog srpskog naroda

    Posto vidim da je predsednik udruzenja istoricar, neka ne bude lenja i prekopa malo po istoriji i skrene paznju grckim prijateljima, koji lako zaboravljaju svoje junake i oslobodioce

    Secam se jednog epitafa – Da li ce sloboda umeti da peva, kao sto su suznji pevali o njoj