Dok javnost u Srbiji provodi neprospavane noći nad problemom Železare za koju se smišljaju i rezervni planovi u isto vreme jedan veliki kolektiv koji zapošljava 850 radnika i ima perspektivnu proizvodnju koja se meri u desetinama miliona EUR nalazi se u teškoj situaciji, kako se čini, zbog nerazumevanja (ili možda i sabotaže) birokratije države Srbije oličene pre svega u Agenciji za privatizaciju.

Naime, već mesecima račun Srpske fabrike stakla je u blokadi.

Ne bi to bilo ništa čudno za preduzeće u Srbiji da nije reč o fabrici, u koju je prema rečima predstavnika menadžementa do sada uloženo 116 miliona EUR (kako kažu priznatih od strane Agencije za privatizaciju)! Staklarci tvrde i da su osim svih obaveza u delu investicija ispunjene i obaveze koje se tiču isplata zarada zaposlenima u privatizacionom periodu, a takođe kažu da je reč o fabrici koja ima sigurno tržište i koja u ogromnoj meri može zameniti uvoz stakla domaćom proizvodnjom.

Još je čudniji razlog blokade. Kako tvrde u staklari – fabrika je blokirana od strane “Srbijagasa” zbog pozajmice ovog javnog preduzeća za povezivanje radnog staža radnicima u vreme pre privatizacije, kada je staklara bila u vlasništvu “Srbijagasa”. Pozajmica je data pod kako se tvrdi “zelenaškim uslovima” i “Srbijagas” se dodatno obezbedio zalogom na robu koju sada staklara ne može da proda da bi isplatila dug, a sa druge strane “Srbijagas” ne želi da aktivira zalogu i tako reši problem ovog dugovanja.

01 Srpska fabrika staklaZašto staklara nije platila ovu ratu dugovanja “Srbijagasu”?

Osim problema koje je imala Korporativna banka u Bugarskoj i koji su doveli do smanjenog priliva kapitala staklara ima i nerešeno potraživanje od Vlade Srbije koje premašuje blokadu “Srbijagasa”.

Sadašnji vlasnik ne želi (ili više nije u mogućnosti) da nova sveža sredstva da “ubacuje” u fabriku, kada već država ne isplaćuje preuzete obaveze, a sa druge strane staklara duguje državnom javnom preduzeću.

Naime, Vlada Srbije se prilikom privatizacije obavezala da će isplatiti deo para za socijalni program kroz koji je otpušten tehnološki višak radnika u fabrici.

Donet je i zaključak Vlade kojim se ova obaveza potvrđuje, ali pošto tog trenutka nije bilo para u budžetu republike, novi vlasnik fabrike isplatio je i ovaj deo socijalnog programa iz sopstvenih sredstava, da bi se što pre smanjili budući troškovi fabrike. Da se na državu čekalo, možda i dan danas ne bi bilo sprovođenja socijalnog programa pa bi i ova (druga po redu) privatizacija zbog neodrživog broja zaposlenih u odnosu na proizvodnju već doživela krah i fabrika bi ušla u stečaj.

Umesto da rade svoj posao sve nadležne institucije okreću glavu i sležu ramenima – strah, nesposobnost ili nešto treće?

Fabrika je dakle sada u blokadi od strane “Srbijagasa”, a ukupan iznos blokade manji je za 25% od iznosa dugovanja Vlade Srbije prema fabrici. Pa zašto se, ako je sve tako, ovako naizgled jednostavan problem ne rešava?

Zato što izgleda nema nikog u državi Srbiji ko ima ovlašćenja (ili interesovanja) da se pozabavi ovim prostim prebijanjem dugova.

Institucije ne rade svoj posao, u Agenciji za privatizaciju posle istraga, krivičnih prijava i optužbi u javnosti više niko ne želi da donese samostalno ni jednu odluku i potpiše bilo kakav dokument.

Zaposleni u Agenciji u šali kažu da u kancelarijama ove institucije retko kad možete naći zaposlene jer se većina umesto na posao ujutro javlja u najbližu stanicu policije kako bi dala neku novu izjavu povodom ove ili one istrage sumnjive privatizacije u okviru “borbe protiv korupcije”. U takvim okolnostima jasno je da će državni činovnici pre svega biti zabrinuti za sopstveni miran san, a stotine staklaraca koji sna nemaju najmanja su im briga.

Ministarstvo privrede tvrdi da problem fabrike nije njihov posao, jer je reč o fabrici za koju je nadležna po privatizacionom ugovoru – Agencija za privatizaciju.

U “Srbijagasu” opet kažu da moraju zbog MMF-a i uputstava Vlade RS da naplate sva stara dugovanja po svaku cenu i nemaju ovlašćenja, a ni interes (čini se najpre u političkom smislu) da uđu u bilo kakav reprogram koji bi rešio problem i “Srbijagasa” i fabrike.

Dok svi koji bi morali da budu nadležni sležu ramenima i u strahu od mača “borbe protiv korupcije” beže od donošenja odluka zbog kojih su plaćeni, nad sudbinom 850 radnika, potpuno modernizovanom fabrikom za proizvodnju ambalaže i skoro završenom linijom za mašinsko – trgovačno staklo ponovo se nadvija neizvesnost.

Da li će Vlada Srbije, rešavajući bezuspešno večite nerešene privredne probleme, propustiti da reši i jedan, bar na prvi pogled, rešiv problem, videće se narednih dana.

Moguć i raskid privatizacionog ugovora ali i tužba protiv države …

Krajem marta ističu rokovi za ispunjenje ugovornih obaveza preuzetih po privatizaciji, a novi vlasnik je kako je već rečeno veći deo već ispunio – sprovedene su investicije, redovno su isplaćivane zarade i poštovana dinamika sve do početka ove godine kada je zbog blokade postalo nemoguće redovno poslovanje.

Ovog trenutka, kako se saznaje, glavni problem predstavlja isplata 200 hiljada dinara (oko 2000 EUR) razlike u plati koju treba da primi 850 radnika, a koji se manje više svode na osamdeset dinara mesečno po radniku u nivelaciji plate po obavezama preuzetim privatizacijom. Deluje skoro neverovatno, ali ako se ne nađe rešenje za plaćanje ovih 200 hiljada dinara sa računa fabrike, iako je do sada novi vlasnik uložio 116 priznatih miliona EUR, obnovio ambalažu (nove peći, automatske linije, roboti, automatska kontrola kvaliteta), kupio opremu za nove peći i nove linije mašinsko – trgovačkog stakla, možda će doći i do raskida privatizacionog ugovora.

Eventualni raskid privatizacionog ugovora sasvim sigurno kako saznajemo značiće i pokretanje međunarodne arbitraže, koja bi mogla da se kao i mnoge pre nje završi loše po državni budžet.

Sindikati su pokrenuli akciju da se radnici odreknu ovih 80 dinara mesečno, ali je pitanje da li će Agencija za privatizaciju prihvatiti ovakvo izjašnjavanje ili će ići na raskid ugovora i eventualno uvođenje fabrike u stečaj.

U dogovoru sa sindikatima ministru privrede pismom se obratio i predsednik opštine Paraćin tražeći da se, na sličan način kako je to učinjeno kada je tokom prve privatizacije došlo do problema, na nivou Vlade RS i u organizaciji Ministarstva privrede organizuje sastanak i pronađe rešenje problema.

U Paraćinu se, pošto je račun u blokadi “Srbijagasa”, a fabrici se duguje od strane Vlade RS više od iznosa blokade, otvoreno iznose i sumnje da iza svega stoji i politička igra i da je neko “bacio oko” na modernizovanu fabriku, te da su u sve umešani moćni ljudi trenutno na vlasti.

Dodatnu sumnju izaziva činjenica da se sa bugarske strane u ime propale Korporativne banke pojavljuje ime Cvetana Vasileva, za kojim je raspisana poternica, bugarskog milijardera, koji se trenutno nalazi u Srbiji.

Postoji i “teorija zavere” da je fabrika namerno dovedena u blokadu da bi se od Vasileva koji je u teškoj sitauciji iznudio “reket”, a dodatno se u celu priču ubacuje i činjenica da je novu liniju ambalaže svečano otvorio predsednik Srbije g. Tomislav Nikolić (koji je i pre nekoliko dana izjavio da i dalje misli da je staklara sjajna investicija), što kako se saznaje nije bilo svima po volji.

Da li su problemi staklare samo sticaj nesretnih okolnosti, javašluka, nesposobnosti, straha i diletantizma državne birokratije ili su proizvod zavere visokog nivoa, sa učešćem moćnih ljudi u vlasti i sa ciljem da neko treći preuzme fabriku ili da se postavi “partijski” stečajni upravnik koji će krčmiti ono što je u fabriku proteklih godina uloženo, razjasniće se verovatno narednih dana, kada krajem marta isteknu rokovi iz ugovora o privatizaciji.

U međuvremenu 850 radnika, sindikati, opštinske vlasti i građani Paraćina iščekuju rešenje ove zavrzlame, nadajući se da će igre oko staklare konačno biti obustavljene i fabrika zaista postati motor razvoja ove opštine.

 

 

 

3 Komentara

  • Odgovori
    Miroslav Ćatić
    21. marta 2015.

    Bio sam dugodišnji radnik SFS, to je bila dika Paraćina i cele Srbije, sve dok se Toma I Vučić nisu umešali. A poznato je gde Vučić počne da mućka to obavezno propadne. Uzeće on debeo reket od Cvetana Vasileva i dugove će preuzeti država odnosno gradjani Srbije. Vučić lovu u dzep a siromašni gradjani plaćaju.

  • Odgovori
    dalibor
    21. marta 2015.

    Ja koliko znam u vreme borisa tadica vi ni platu niste primali kako treba a o overenim zdravstvenim knjizicama i da ne pricam. Ako si radio trebao bi to da znas. A ja znam jer dok sam radio u banci veci dep staklaraca je tu primala plaru, a i dwda mi je radio tu dok predprosle godine nije ostao u penziju.

  • Odgovori
    jasmina
    22. marta 2015.

    Trazimo krivce van svog dvorista a mozda treba pogledati po fabrici koliko njih rade a koliko laze, maze i igra se Boga, da ne pominjem ostalo sta se radi.