„Kako da znamo šta želimo, šta treba da želimo?“ pita se Milan Kundera, i pokušava da da odgovor u svojoj knjizi „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, jednoj od najomiljenijih i najnagrađivanijih dela prošlog veka.
„Živi kao da ti je ovo drugi život“ napisao je Viktor Frankl u svom remek-delu iz 1946. godine o ljudskoj potrazi za smislom a prenosi sajt BrainPickings. „I, ako si se prvi put pogrešno poneo, gledaj da to sada ispraviš!“.
Ali, mi živimo samo jednom, bez probe i bez reprize – činjenica je koja nas sputava, ali je i puna mogućnosti. Ova misao sublimirana je u rečenici poljske spisateljice Wislawe Szymborske: „Loše pripremljena za privilegiju življenja.“
Milan Kundera je to opisao u knjizi „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ ovako:
“Čovek nikad ne može da zna šta treba da želi, jer živi samo jedan život i nikako ne može da ga uporedi sa svojim prethodnim životima, niti da ga u sledećim životima popravi.
Nema nikakve mogućnosti da se proveri koja je odluka bolja, jer ne postoji mogućnost upoređivanja. Čovek sve proživljava prvi put i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe. Pa koliko onda vredi život ako je prva proba života već život sam?
Život je onda uvek sličan skici. Samo, ni skica nije prava reč, jer je skica uvek nacrt za nešto, priprema za sliku. A skica koja je naš život je skica ni za šta, crtež iz koga ne sledi slika…
…Ono što se događa samo jednom kao da se nikad nije ni dogodilo. Ako čovek može da živi samo jedan život, to je kao da uopšte ne živi.“
Uprkos svemu, idemo napred u društvu spektra mnogih verzija nas samih – pogrešnih izbora i onoga što smo mogli da postanemo a nismo.
U neproživljenim životima smo zadovoljniji, manje nervozni, uratko – mi smo bolja verzija nas samih.
Ipak, izgleda da najviše patimo za izuzecima, za onim što nismo doživeli – bilo da je nametnutno ili da smo tako sami izabrali. Ali, to nas čini onakvim kakvim jesmo.
*Izvor: BIZLife