Borci za prava životinja, pojedinci, uspeli su da posle šest godina borbe protiv firme za deratizaciju i čišćenje „Avenija MB“ koja u velikom broju opština i gradova širom Srbije „skuplja“ napuštene pse, dođu do prvih, konkretnih rezultata. Kako jaže jedan od njih, dugogodišnji samostalni borac za prava životinja, čovek koji bez donacija zbrinjava, leči i pomaže napuštene već 30 godina, Željko Stojčić. sve što je rađeno kako bi se zaustavio rad Avenije MB, urađeno je po zakonu i u skladu sa propisima.
„Rađeno je vrlo ozbiljno i sve u skladu sa zakonima ove države. Kada se izađe na teren, prvi problem je policija jer u većini manjih mesta policija niti zna šta mi hoćemo od njih, niti koje su njihove obaveze i oni u mnogim mestima neće uopšte da reaguju. Policija je nadležna da po prijavi građana zaustavi vozilo do dolaska veterinarske inspekcije. Građanin zove policiju i kaže da je u toku krivično delo po članu 27 i da je obaveza policije da izađe, locira vozilo koje je prijavljeno i zaustavi ga. Uporedo se zove veterinarsak inspekcija i načelnik okruga (ako veterinarska inspekcija neće da izađe na teren) kome opština pripada. Uprava za veterinu je jedan od najvećih krivaca za sve što se dešava našim životinjama u Srbiji i ona je isključivo odgovorna jer Avenija MB uopšte postoji“ kaže Stojčić.
Od veterinarske inspekcije traži se da izvrši kontrolu pošiljke ili transporta. U sanduku koji kombi Avenije MB vuče za sobom, dozvoljen je boravak i transport maksimalno dva psa.
„Ta njihova prikolica ima jednu pregradu u sredini i ta dva „boksa“ dozvoljena su za dva psa i to pod uslovom da je visina tolika da pas može da stoji. Veterinraski isnpektori ne znaju šta treba da rade. psi iz jedne u drugu opštinu ne smeju da se voze bez prethodnog karantina i pregleda. Avenija MB je držalac tih životinja i postupak je isti kao i za vlasničke pse. Pored svega, Avenija nije registrovana za specijalne transporte niti je Ministarstvo do sada izdalo jednu takvu dozvolu. Dalje, sve prijave koje mi napišemo ne prolaze u tužilaštvu. Tužilaštvo je ogroman problem. Avenija MB na ovaj ili onaj način liši života 5.000 do 8.000 pasa godišnje. Avenija po ugovorima ima obavezu da ulične pse pokupi, kastrira, steriliše, vakciniše, čipuje i vrati na stanište. I svako prihvatilište u Srbiji ima tu obavezu po Zakonu“ kaže Stojčić.
On kaže da eutanazija jednog psa od 20 kg ako se radi po protokolu, košta oko 3.200 dinara pa je nejasno šta Avenija MB dobija na tenderima po ceni od oko 2.000 dinara po psu?
„Svaki tender na tu temu koje raspisuju opštine je PROTIVZAKONIT jer svaka opština po zakonu mora da ima svoje prihvatilište na svojoj teritoriji ili najbližoj za manji broj stanovnika. Dakle, opštine krše Zakon. Milionski ugovori sa Avenijom MB koštaju opštine više nego da svaka napravi po jedno svoje prihvatilište. Avenija MB je usko povezana sa lokalnim vlastima i tu se radi o interesu“ kaže on.
Pojedinci i udruženja godinama predlažu rešenje ovog problema na humani način bez ubijanja životinja, ali država to odbija.
„U pet tačaka postoji rešenje i to je postojeće u Zakonu. U periodu od 5, 6 meseci videlo bi se veliko poboljšanje i za nas koji se bavimo zaštitom i za građane koji ne žele napuštene životinje po ulicama. Prvo je zakonska obaveza – obavezno čipovanje, druga – popis vlasničkih životinja (stanu, kućama, dvorištima vezane, dakle sve), treće – uvođenje taksi (10.000 dinara godišnje) za životinje koje nisu sterilisane i to može biti opštinska ili gradska odluka, ponuda besplatne sterilizacije/kastracije, četvro – formiranje odbora sa predstavnicima udruženja, policije, pravosudja, uprave za veterinu, peto – totalna zabrana uvoza, parenja i prodaje šteneca odgajivača u periodu od 24 meseca i to je krucijalno i teško jer je Kinološki savez Srbije harpija koja se bogati. Tako ćemo podstaći udomljavanje pasa iz azila, od zaštitara a odatle mogu dobiti samo sterilisanu, čipovanu životinju. takodje, važno je povećanje kazni. Ovih pet tačaka i povećanje kazni će za par meseci pokazati rezultate“ kaže Željko.
On takođe kaže da su za ujede uglavnom odgovorni „vlasnici“ koji puštaju svoje pse da šetaju danju, noću a onda se vrate kući. To mora da se kažnjava.
„Najjeftinije rešenje je da se popis pasa radi kada i popis stanovništva. Takodje, bilo bi dobro da se udruženja dogovore što je u Srbiji nemoguća misija. Volonteri na terenu mogu da odrade posao vrlo brzo. U Srbiji moraš da se boriš protiv šintera, zlostavljača, udruženjima…“ kaže Željko.
Inače, u toku su tenderi koje raspisuju opštine za „skupljanje uličnih pasa“. Po svoj prilici Avenija MB učestvovaće na njima…