„Već danima čim zažmurim ugledam uplašene oči moje koleginice koju učenici fizički zlostavljaju, a potom, šireci to po mrežama, izvrgavaju ruglu. Mlada koleginica, ostavljena od svih da se sama bori sa učenicima – nasilnicima. Te uplašene i tužne oči jedne profesorke su zapravo ogledalo našeg bespomoćnog obrazovnog sistema“ kaže Nataša Zečević, predsednica Resornog odbora za obrazovanje Stranke slobode i pravde.
U Tehničkoj školi u Trsteniku bahati srednjoškolci su snimili kako izvlače stolicu profesorki. Smejali su se kada ona pada, pa snimak delili po mrežama.
„Nadležni kažu imamo pravilnik i postupićemo po proceduri i tako dok se ne desi na nekom novom mestu. Nadležni ne razmišljaju kako i zašto je došlo do eksplozije vršnjačkog nasilja i zašto sve češće imamo agresivne učenike koji vređaju i maltretiraju svoje drugove, učitelje i nastavnike. Nasilje u školama je samo odraz nasilja u drustvu. Verbalna agresija gotovo uvek završi fizičkom. Kako da se borimo sa njom ako žmurimo na sve što nam se dešava, pitam se dok pokušavam da shvatim kako može da se oseća osoba kojoj su oči onako tužne i uplašene kao mojoj koleginici. Ako ne želimo da živimo u zemlji gde su takve oči pravilo, moramo u škole da uvedemo teme poput solidarnosti, tolerancije, dijaloga, poštovanja različitosti, medijske pismenosti. Ceo svet se promenio, moramo i mi da promenimo način na koji spremamo decu za sve što ih čeka u njihovom odrastanju. Ja znam da među mojim kolegama ima onih koji znaju kako treba. Da bi se o ovim važnim temama pričalo u školi to moraju da podrže narodni poslanici, ministri, političari … Da li je to moguće ako imamo nasilnike na najodgovornijim mestima u državi, Skupštini, Vladi, među gradonačelnicima, predsednicima opština, direktorima“ kaže Nataša Zečević.
Zečević dodaje da prosvetni radnici nisu dužni više da trpe, „mi imamo pravo da ustanemo i kažemo NEĆU VIŠE DA TRPIM, A MOGU DA NEĆU. Kada oko sebe budemo videli mnoge koji stoje znajte da smo pobedili“.
„Do te pobede želim svojoj koleginici da kazem da je svaka naša učionica danas njena i da ćemo svi mi biti sa njom kada ona sledeći put uđe u svoju“.
Profesorka Tehničke škole iz Trstenika koja je doživela poniženje kaže za Kurir da kao profesor radi već 21 godinu i da nikada do sada nije doživela ništa slično:
– Loše se osećam. Postupak je pokrenut, ja sam na bolovanju. Šokirana sam, ima dana kad mi je baš teško. Ni u snu nisam mogla da zamislim da ću da doživim tako nešto. Pokušavam da se izdignem iznad svega, morala sam da potražim i pomoć psihijatra zbog stresa kroz koji prolazim.
