Beogradski centar za ljudska prava je juče u Medija centru u Beogradu predstavio analizu „Prava žena i devojčica prilikom procedure indukovanog pobačaja“.
Kako podsećaju iz Beogradskog centra za ljudska prava, „priču o nehumanom tretmanu u porodilištima u Srbiji početkom prošle godine pokrenula Milica Filipović iz Šapca koja je javno podelila svoje traumatično iskustvo koje je doživela tokom sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u GAK ‘Narodni front’. Nakon toga, brojne žene u Srbiji su posvedočile kako su bile izložene sličnom ili istom nehumanom tretmanu u više zdravstvenih ustanova širom Srbije i to decenijama unazad“. Predstavljeno istraživanje se nadovezalo na ono koje se bavilo nehumanim tretmanom žena u zdravstvenim institucijama.
Istraživanje je pokazalo da je 77 odsto žena koje su bile deo ovog istraživačkog postupka neposredno prisustvovalo proceduri indukovanog pobačaja druge pacijentkinje, a 86,8 odsto njih je reklo da smatra da nije poštovana privatnost pacijentkinje. Nešto ispod polovine izjavilo je da su procedure bile vršene bez prisustva zdravstvenih radnika, dok je oko skoro 40 odsto ispitanica navelo da su pacijentkinje trpele uvrede medicinskog osoblja – nazivali su ih pogrdnim imenima, vređali ih, vikali na njih.
„Skoro polovina anketiranih ispitanica s ličnim iskustvom indukovanog pobačaja navela je da nije bila obaveštena pre same procedure o njenom toku, posledicama i rizicima i da nije potpisala nikakav pristanak za tu medicinsku intervenciju“, navodi se u istraživanju.
Indukovani pobačaj je medicinski postupak kojim se trudnoća namerno prekida – ili izvođenjem hirurškog zahvata ili primenom farmaceutskih sredstava. Oba medicinska postupka koriste se kod spontanih pobačaja (potpunih i nepotpunih) ili u nekim drugim medicinskim okolnostima vezanim za patologiju trudnoće ili postojanje drugih zakonom predviđenih indikacija, navodi se.
Studija navodi da je prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom 2019. godine bilo prijavljeno 13.901 prekida trudnoće, tokom 2021. godine bilo je prijavljeno 10.880 prekida trudnoće.
Jedan od zaključaka ovog važnog istraživanje je da se, prema analizi rada zdravstvenih ustanova u kojima se obavljaju indukcije pobačaja, u Srbiji postupa na zastareo način koji odstupa od najnovijih naučnih i medicinskih dostignuća u ovoj oblasti. „U Srbiji se procedura indukcije pobačaja vrši u skladu s „Nacionalnim vodičom dobre kliničke prakse za bezbedni prekid trudnoće“ koji je objavljen 2013. godine. Nacionalni vodič nijednom nije revidiran, iako je nakon njegovog objavljivanja bilo dosta značajnih izmena koje su morale biti evidentirane“, navodi se.
„Posledice takvog postupanja su brojna bolna i traumatična iskustva žena koje su prolazile kroz proceduru indukovanog pobačaja na neadekvatan način, uz kršenje osnovnih ljudskih prava, ali i visok rizik od eventualnih sudskih sporova za utvrđivanje odgovornosti zaposlenih u zdravstvu.“
Osim pojedinih izuzetaka, navodi se u istraživanju, desetine visokospecijalizovanih i obrazovanih stručnih ljudi koji učestvuju u procesu obrazovanja mladih kadrova u zdravstvu nisu dovoljno uradili kako bi se nega žena tokom procedure indukcije pobačaja promenila i unapredila tako da se zaštite i žene i zdravstveni radnici.
Istraživanje pokazuje činjenicu da samo 4 od ukupno 24 zdravstvene ustanove u kojima se vrši indukovani pobačaj u procedurama pominje mogućnost psiho-socijalne podrške pacijentkinji, samo jedna u okviru procedure po kojoj postupa navodi postojanje obrasca „Saglasnost pacijenta o davanju ličnih podataka“, samo jedna ima „Informator za pacijentkinje o prekidu visoke trudnoće“ javno dostupan u zdravstvenoj ustanovi. Takođe, samo četiri ustanove u proceduri po kojoj postupaju ostavljaju mogućnost pacijentkinji da učestvuje u donošenju odluke o odabiru metode indukcije pobačaja, a njih 10 nudi mogućnost da pacijentkinja potpiše saglasnost o medicinskom postupku.
Samo pet njih u „proceduri po kojoj postupaju, u kontekstu prava na privatnost i poverljivost, navodi smeštaj pacijentkinje u zasebnu prostoriju u kojoj nema drugih žena, kako bi joj se obezbedili mir, diskrecija i pravo na privatnost.“
Beogradski centar za ljudska prava u ovom istraživanju pored analize praksi indukovanog pobačaja u zdravstvenim ustanovama u Srbiji i standardima u svetu daje i preporuke kako bi se ove prakse unapredile.
Foto Medija centar
