Udruženje za zaštitu životinja „Požarevačke šapice“ objavilo je da je u gradskom prihvatilištu JKP „Komunalne službe“ u ovom gradu, nestalo 876 pasa. JKP „Komunalne službe“ u dopisu ovom udruženju navode da su ti psi nestali prilikom hranjenja, pobegli ili vraćeni vlasnicima i uginuli, ali u udruženju kažu da su psi tamo zatvoreni i da je nemoguće da pobegnu prilikom hranjenja.
„Budžet prihvatilišta u Požarevcu, dakle novac koji mi građani plaćamo kako bi ovo prihvatilište radilo, je oko 100.000 evra na godišnjem nivou. To je ogroman novac, a imamo osnovane sumnje da se u „šinteraju“ vrši zanemiravanje životinja, kao i teži oblici postupanja prema njima. Imamo fotografije pasa u užasnom stanju koji su danas mrtvi. Mnogi od onih koje uspemo da izvučemo, zaraženi su i uprkos lečenju, uginu. U prihvatilište je zabranjeno ući ukoliko se ne najavite rukovodiocu. Nema transparentnog rada, ulaz nije otvoren za posetioce, nema saradnje sa udruženjima. Nestanak više od 800 pasa je alarmantan. Gde su oni? Šta im se desilo?“ pita zakonska zastupnica ovog udruženja, Dušica Đorđević Popović.
Udruženje je poslalo dopise Ministarstvu za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu, Upravi za veterinu u Beogradu, Veterinarskoj inspekciji u Požarevcu…
„Psi se hrane ostacima iz KPD Zabela. Ko se onda hrani granulama koje “prihvatilište“ svakog meseca nabavlja, a građani koji žive na teritoriji Požarevca plaćaju?
Nije požarevački šinteraj jedini u Srbiji, ovo se dešava skoro u svim državnim šinterajima.
ako se zna da se životinje u “prihvatilištu“ NE STERILIŠU/KASTRIRAJU, VAKCINIŠU PROTIV ZARAZNIH BOLESTI, NE LEČE, NE HRANE ADEKVATNOM HRANOM, NE ČISTE REDOVNO OD ENDO I EKTO PARAZITA postavlja se logično pitanje: ODAKLE OVOLIKI TROŠKOVI?
Naše udruženje je 2018. god. uradilo kalkulaciju troškova “prihvatilišta“ za 50 pasa na godišnjem nivou. U kalkulaciju smo uneli: hrana za 50 pasa, sterilizacija/ kastracija, vakcinacija, lečenje, čišćenje od endo i ekto parazita, plate zaposlenih, računi za struju, vodu, kanalizaciju i telefon, kancelarijski materijal, troškovi za benzin, registracija vozila, amortizacija istih i došli do cifre 1.600. 000 din. S’ obzirom da se u “prihvatilištu“ ne poštuje Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni cifra je daleko manja. KO PROFITIRA NA NESREĆI NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA U “PRIHVATILIŠTU“? pitaju u Udruženju „Požarevačke šapice“.
Požarevac je od ranije „poznat“ po skandaloznoj odluci Skupštine grada o držanju domaćih i egzotičnih životinja po kojoj su vlasnici pasa i mačaka koji žive u zgradama u stanu mogli da drže najviše jednog kućnog ljubimca i podmladak do tri meseca starosti.
Još pre usvajanja, ovaj predlog izazvao je brojne reakcije na društvenim mrežama.
Ljubimca će u lift moći da uvedu samo ako je prazan, a životinja na povocu. Ako pak žive u porodičnoj kući sa dvorištem manjim od pet ari, ograničavaju se na najviše dva psa ili dve mačke i podmladak do tri meseca, a onima koji imaju više od pet ari dozvoljava se da drže po tri životinje obe vrste. U zajedničkom stanu i dvorištu psi i mačke se mogu imati samo ako postoji saglasnost svih sustanara.
– Odluka je neustavna. Niko vas ne može ograničiti na broj ljubimaca koje možete imati. To bi bilo isto kao kada bi vas ograničili koliko ćete automobila posedovati. Bilo je pokušaja da se broj kućnih ljubimaca ograniči, u Beogradu i Novom Sadu, ali po Zakonu o dobrobiti životinja i ostalim zakonima, vi nikoga ne možete ograničiti – rekao je tada Vladan Terzin, veterinar.
– Ako su kućni ljubimci čipovani, dobro uhranjeni i nisu ničim drugim ugroženi, nemate nikakav pravni osnov, niti da naplatite kaznu, niti da oduzmete kućne ljubimce – zaključuje Dragutin Smoljanović, veterinar.
Četiri udruženja za zaštitu životinja podnela su zahtev za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu ovim povodom.
Takođe, Požarevac je pre ove, doneo i odluku da je hranjenje napuštenih životinja zabranjeno.
Udruženje „Požarevačke šapice“ najavilo je podnošenje krivične prijave protiv rukovodstva JKP „Komunalne službe“. Aktivisti u oblasti prava životinja već dugo traže da se zbrinjavanje i briga o životinjama odvoji od preduzeća za komunalnu delatnost jer „životinje nisu đubre niti otpad“.
Svakog dana iz različitih gradova stižu fotografije propalih, bolesnih pasa koji se veoma loše zbrinjavaju u lokalnim gradskim prihvatilištima, a na račun građana Srbije.
