Svetska organizacija Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP) u godišnjem izveštaju sačinjenom na osnovu opsežnog istraživanja, svrstala je Srbiju na deveto mesto liste zemalja po broju preuranjih smrti usled posledica od zagađenja. Brojne organizacije u Srbiji, između ostalih i državna Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), koje se bave praćenjem zagađenosti vazduha već nekoliko godina upozoravaju da su sve brojke odavno u crvenoj zoni i ovim su njihovi apeli dodatno potvrđeni, porenosi Glas Amerike.
Prevremeno u Srbiji godišnje umre 175 ljudi na 100.000 stanovnika usled nekog zagađenja kome je izloženo u svom okruženju, navodi se u istraživanju, a prema podacima iz 2017. godine u Srbiji je zbog zagađenja umrlo 12.317 ljudi od kojih je za 9.902 smrtonosan bio zagađen vazduh, za 1.366 olovo, a za 37 voda.
Prema rečima dr Dejana Žujovića, pulmologa i načelnika Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, indeks kvaliteta vazduha je u utorak bio 240 na Novom Beogradu, što je „inkompatibilno sa životom“.
U izjavi za Glas Amerike, Žujović podseća i na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da je za svaki peti smrtni ishod u Valjevu i Užicu odgovoran kvalitet vazduha.
„To jest, 20 odsto umrlih u tim gradovima je umrlo zbog zagađenja vazduha,“ navodi Žujović i dodaje da u Srbiji prekomerna zagađenost traje u proseku 180 – 190 dana godišnje za Beograd, Valjevo, Užice i Niš prema podacima SZO.
I pored zahteva građana, ali i ovakvih pokazatelja koje sve relevatne institucije u Srbiji dobijaju na dnevnom nivou, nijedna od zvaničnih državnih organizacija nije izašla sa preporukama šta i kako raditi i kako se ponašati u danima kada je zagađenost velika, osim na sajtu Beoeko Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja.
Ministar ekologije Goran Trivan rekao je da će smanjenje zagađenja vazduha Srbiju koštati 2,4 milijarde evra. Takođe je najavio da će Ministarstvo zaštite životne sredine od januara proveravati opštine da li su u Srbiji uradile kratkoročni i dugoročni plan smanjenja zagađenja vazduha svoje teritorije i pomagati siromašnim opštinama u rešavanju tog problema.
Još jedan problem je i neusklađenost izjava koje dolaze od ministra i organizacija koje se bave praćenjem podataka. Ministar kao najvećeg zagađivača krivi stare automobile, dok i zvanična državna agencija SEPA u svom izveštaju, ali i druge nevladnije organizacije, kao najveći problem vide način na koji se grejemo.