Na poziv Vlade Turske posmatračka misija Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope boravila je u Turskoj kako bi posmatrala održavanje lokalnih izbora. Misiju je činilo dvadest i dvoje članova Kongresa (koji su svi izabrani lokalnih funkcioneri iz 47 zemalja članica Saveta Evrope) i obavljena je u dve faze, najpre je Tursku posetila tokom marta pripremna misija, a zatim su svi timovi od srede do ponedeljka boravili u Ankari i deset različitih područija. Među onima koji su posmatrali izbore u svojstvu članova Saveta Evrope, u Turskoj je boravio Saša Paunović, zamenik predsednika Demokratske stranke i predsednik Opštine Paraćin. Paunović je odgovorio na pitanja Infocentrale vezane za izbore u Turskoj s obzirom na specifičnost situacije u kojoj se ova zemlja nalazi.
Naime, misija se organizuje tako što zemlja članica Saveta Evrope uputi poziv Kongresu koji zatim odlučuje o slanju misije. Zemlje članice uglavnom šalju pozive kako bi i svojoj i međunarodnoj javnosti potvrdile da se izbori održavaju u skladu sa standardnima lokalne demokratije koji su međunarnodno priznati i sadržani u dokumentima Saveta Evrope koje su i same zemlje u kojima se održavaju izbori prihvatile. Na ovaj način zemlja članica obezbeđuje legitimitet izabrane vlasti u međunarodnoj zajednici, ali i pred sopstevenim građanima.
„Ovde treba reći da Savet Evrope nije ni u kakvoj vezi sa Evropskom unijom, Savet Evrope je telo koje okuplja skoro sve evropske zemlje, od Rusije i Jermenije do Portugala i od Norveške do Malte i Turske. Srbija je takođe punopravna članica. Savet Evrope je najlakše razumeti kao vrstu „Ujedinjenih nacija“ Evrope. Sve zemlje članice su ravnopravne i delegiraju svoje predstavnike – izabrane predstavnike lokalnih vlasti u ovom slučaju, u organe Saveta Evrope.To znači da je misija koja je došla u Tursku bila međunarodna, sa članovima misije koji dolaze i iz Ukrajine, Gruzije, Velike Britanije, Belgije, Malte… Na sličan način i turski članovi Kogresa mogu učestvovati u posmatranju izbora na teritoriji drugih država članica Saveta Evrope.
Ova misija je bila posebno osetljiva od velikog značaja pre svega zato što je Turska zemlja u kojoj je nakon državnog udara, rata sa kurdskim oružanim grupama i rata u Siriji u kojoj učestvuju delom i turske oružane snage, došlo do ozbiljnih ekonomskih problema, dok je sa druge strane desetine hiljada državnih službenika ostalo bez posla, stotine novinara i opozicionih političara pritvarano ili osuđeno na zatvorske kazne zbog tvrdnje da su podržavali terorizam ili organizatore državnog udara, a takođe je u stotinak opština došlo do smene legalno izabranih gradonačelnika opozicije uz postavljanje državne prinudne uprave.
Uz sve to različite organizacije iznele su i optužbe da je ukinuta sloboda medija, da su mediji preuzeti od strane korporacija bliskih vladajućoj stranci, te da je na taj način došlo do gubitka slobode medija, a da se državni mehanizmi koriste za kažnjavanje onih koji kritikuju vlast.
Članovi misije pre samog izbornog dana pozivaju na razgovor predstavnike ambasada zemalja čiji članovi učestvuju u misiji, medijskih organizacija, najvažnijih političkih stranka vlasti i opozicije, predstavnike regularnih tela, organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava, predstavnike državnih institucija koje organizuju izbore, pa je na sličan način postupljeno i ovog puta.
Kao član državne delegacije Srbije, koja po standardima Saveta Evrope mora da sadrži proporcionalan broj predstavnika onih političkih stranaka koje su na poslednjim lokalnim izborima osvojile značajniji broj glasova na državnom nivou i kao član Komiteta za monitoring Kongresa učestvovao sam u radu misije i posle tri dana pripremnih sastanaka u Ankari izborni dan proveo u Adani, gradu na jugu Turske, blizu obale Sredozemnog mora i granice sa Sirijom.
Biti deo misije Saveta Evrope u posmatranju lokalnih izbora velika je odgovornost jer status posmatrača ugledne međunarodne organizacje znači da se poslu mora prići sa potpunom ozbiljnošću i uz veliku pripremu. Ne sme se narušiti izborni proces, ne sme se uticati na lica koja organizuju izbore, sav zadatak je posmatranje i prikupljanje informacija
Turski način glasanja razlikuje se od našeg, najpre zato što se glasa za više nivoa lokalnih vlasti u velikim gradovima kakva je Adana (oko 2.2. miliona stanovnika), ali najvažniji su izbori za gradonačelnika.
Glasa se tako što se na glasački listić, na kome se u nizu nalaze amblemi političkih stranaka iznad imena kandidata u mesto označeno krugom stavi pečat, koji glasač dobija od izborne komisije, zatim iza paravana tim pečatom glasa i zatim vraća pečat izbonoj komisiji. Četiri listića za različite nivoe vlasti se pakuju u kovertu i ona tako sa svim listićima ubacuje u glasačku kutiju.
Brojanje se obavlja tako što se razdvoje listići za različite nivoe vlasti, zatim jedan član komisije naglas pred svima čita za koga je glasač glasao na listiću koji podiže visoko, a u posebne zapisnike četiri člana komisije upisuju glas za tu stranku u njenu rubriku. Proces se ponavlja listić po listić, što traje nekoliko sati.
Ukupno, sam izborni dan u Adani prošao je bez bitnih problema, sem u izborima za neku vrstu „predsednika mesne zajednice“, gde se kandidati sami pojavljuju na listiću, koji sami štampaju kod kuće i koji građani mogu a ne moraju ubaciti u kutiju sa kovertom. Velika borba za ovu ne tako važnu poziciju vođena je kako su nam objasnili pre svega zbog naknade koju ta pozicija omogućava, ali što se tiče samog dana za glasanje, svi ostali važniji izbori sprovedeni su profesionalno i bez bitnih problema.
POBEDA OPOZICIJE
U Adani je pobedio opozicioni kandidat za gradonačelnika, čime je i ovaj grad prešao u ruke opozicije.
Velika opoziciona pobeda postala je moguća kada su se u jednu koaliciju udružile, uslovno rečeno socijaldemokratska i dugo godina vladajuća CHP koja nastavlja politiku osnivača turske repbulike Kemala Ataturka i manje desničarske političke stranke, uz „prećutnu podršku“ pro-kurdskog HDP koji strateški nije imao kandidate tamo gde se očekivao uspeh opozicije. Opoziciona koalicija tamo gde je bilo korisno kandidovala je za gradonačelnike desničare koji su bili bliski dosadašnjim biračima vladajuće koalicije Erdoganove AKP i desničara MHP sa kojima AKP ima većinu u parlamentu.
Ova taktika očigledno je bila uspešna, uz insisitranje pre svega na ekonomskim teškoćama tokom kampanje, koje pogađaju Tursku, kao što je velika inflacija od 20% godišnje.
Za mene je svako učešće u ovakvim misijama neprocenjivo iskustvo. Ne postoji bolji način da se za kratko vreme sazna toliko mnogo o zbivanjima u nekoj zemlji i to kroz razgovore sa predstavnicima najvažnijih političkih i društvenih snaga tog društva, kao i sa predstavnicima stranih ambasada, a zatim da se provede izborni dan sa običnim građanima na biračkim mestima, popije čaj i razgovara o svakodnevnom životu.
Pošto sam već imao prilike da učestvujem u misijama u Polljskoj i Finskoj, ali i da učestvujem u mnogim drugim aktivnostima Savete Evrope u velikom broju drugih evropskih zemalja, ovo je bila još jedna sjajna prilika da upotpunim iskustvo i da sagledam prednosti i mane različitih izbornih sistema i posebno situaciju u Turskoj, za koju mnogi misle da predstavlja model društvenog uređenja kome donekle teži u ovom trenutku i vladajuća politika u Srbiji.
Sa druge strane, biti međunarodni posmatrač u drugoj zemlji, omogućava da se bolje razume pozicija i pogledi „stranaca“ koji iz sličnih razloga dolaze u Srbiju. Razumeti rad ovakve misije iznutra, omogućava bolje zastupanje odbrane ljudskih prava i sloboda, standarda lokalne demokratije i slobode medija pred međunarodnim misijama koje posećuju i koje će posećivati Srbiju.
Treba razumeti da moć ovakve misije nije velika. Ona može ukazati na probleme i dati preporuke. Na samoj zemlji članici i njenim građanima je da ih primene, jer preporuke se uvek odnose na unapređenje slobode i ljudskih prava u zemlji kojoj se daju i to u skladu sa dokumentima koje je sama zemlja prihvatila kada je postala članica Saveta Evrope. Ipak, dobronamerni će prihvatiti preporuke i ispraviti greške, a oni koji se oštro bore protiv ovakvih, zaista dobronamernih saveta, zapravo sami sebe isključuju iz civilizovanog sveta i pokazuju kakve su im prave namere.
Prvi izveštaj misije objavljen je na internet strani Kongresa i ukratko u njemu se kaže da je sam izborni dan prošao bez velikih problema i da je sam izborni proces u tehničkom smislu korektan. Međutim, konstantuje se da sami izbori izborni dan ne predstavlju sve što je potrebno da bi izbori bili smatrani fer i poštenim, da je još važnije šta se do izbora dešavalo, kakva je situacija u medijima, na koji način se vrši pritisak na političke predstavnike građana koji misle drugačije od vlasti, da li institucije rade svoj posao ili su i one pod pritiskom. Predstavnik misije je naveo da „predstavnici Kongresa nisu uvereni da Turska ima slobodne i fer izbore u skladu sa evropskim vrednostima i principima“. Misija će svoj posao završiti kad na jesen izveštaj bude usvojen na plenarnom zasedanju Kongresa u Strazburu, a na građanima Turske je da te nađu načina da te preporuke iskoriste da unaprede izborni proces“.
(Tekst je nastao realizacijom projekta „Paraćin iz svakog ugla“ koji sufinansira opština Paraćin)
