Samo 105 od 4.100 zaposlenih u devet rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom „Resavica“ izjasnilo se za jednu od tri opcije socijalnog programa za dobrovoljni odlazak iz rudnika.
U Resavici 2. 500 stanovnika, a više od polovine radi u rudniku. Neki već četvrta generacija i posao ne žele da napuste dobrovoljno, naročito ne ako je ponuđena otpremnina 200 evra po godini staža. Šta posle? Njihov trenutni izbor jeste otpremnina ili neizvesnost.
Rok za izjašnjavanje istekao je u ponoć, a prema informacijama iz menadžmenta tog javnog reduzeća slab odziv za socijalni program je posledica malih otpremnina koje su ponuđene.
Direktor „Resavice“ Stevan Dželatović rekao je FoNetu da je odziv veoma skroman i da je tome najviše doprinela mala otpremnina od 200 evra po godini staža, jer rudari smatraju da je to premalo za njihov rad u izuzetno teškim uslovima. On je istakao da je očekivao da će se za socijalni program izjasniti više od 500 radnika, ali da je na kraju ponudu prihvatilo samo 105 ljudi.
„To je mala para, ne isplati se nama to, kaže jedan rudar, dok drugi pita – gde ćemo posle.
Ta neizvesnot najviše i muči. Mi ne znamo šta ćemo da radimo od Nove godine. Mi nismo znali šta će da nam se dešava posle 31. maja“, kaže Miloš Vesić, predstavnik sindikata.
Izvesno je, do Nove godine biće subvencija države, koje sada troše na plate radnika jer sami ne mogu da ih zarade.
„Najveći problem je mala proizvodnja. Mi bez dva i po miliona tona ne možemo da pričamo o pozitivnom funkcionisanju firme, a to možemo jedino nabavkom nove opreme“, objašnjava Stevan Dželatović.
Sadašnja je primitivna i zastarela, kaže direktor. Više od 20 godina bez ikakvih ulaganja. Za popravku treba para, a kada je o njima reč – preduzeće je u dugovima od 11 milijardi dinara.
Ipak, Resavica ne sme da stane, slažu se i radnici, sindikat, direktor, ali i analitičari. I zbog radnika koji bi ostali bez posla, ali i zbog sirovine, koja je strateški važna za državu.
„Mi taj ugalj, ako ne budemo proizvodili, onda ćemo ga mnogo skuplje uvoziti jer nam treba, jer to je energent bez koga mi ne možemo“, naglašava ekonomski analitičar Mahmud Bušatlija.
Ugalj – strateški važan za državu, Resavica – za devet opština u kojima su njeni rudnici.
„U svim tim opštinama je to jedina privredna delatnost, ljudi nemaju drugu alternativu“, ističe Vesić.
Direktor predlaže zatvaranje rudnika bez rude i ulaganje u one koji opstanu, a o svemu će odlučivati nova Vlada.
