Opšte je poznato da se s godinama javlja mnoštvo problema sa kostima. Nakon decenija trošenja, kukovi pate kao najveći zglobovi u telu, ali ni drugi zglobovi nisu pošteđeni. Osteoporoza, osteoartroza, razni artritisi, dosta je oboljenja koja se razvijaju u starosti. Međutim, nisu samo oni stariji na udaru. Ponekad određena patološka stanja kostiju i zglobova mogu pogoditi i one znatno mlađe. Tu dolazimo do reumatoidnog artritisa i osteoartritisa. Postoji zabuna kada su u pitanju ova oboljenja, gde, kada ljude pitaju da li ih muči reumatoidni artritis ili osteoartritis, oni često ne znaju šta da odgovore jer smatraju da je i jedno i drugo isto. Stvarnost je, zapravo, drugačija. U pitanju su dva, iako pomalo slična, različita stanja. Upravo je ta razlika predmet današnjeg teksta!
Šta predstavlja reumatoidni artritis?
Kada govorimo o reumatoidnom artritisu, ne govorimo samo o bolu u zglobovima. Ovo je autoimuno stanje koje često zbunjujuće i teško za dijagnostifikovanje. Reumatoidni artritis je, u suštini, hronična upalna bolest koja se može pojaviti u bilo kojem uzrastu. Iako su zglobovi prva meta, ova bolest ne štedi ni ostale delove tela. Zamislite da se vaš imuni sistem, koji bi trebalo da vas štiti, okrene protiv vas. Upravo je to ono što se dešava u organizmu obolelih od ove bolesti. Umesto da vaše telo napada viruse i bakterije, ono napada sopstvena tkiva, naročito zglobove. Ovo dovodi do upale, otoka, bolova, a u težim slučajevima i do deformiteta.
Simptomi ove autoimune bolesti nisu uvek jasni i mogu varirati. Neki ljudi mogu osećati samo blagu ukočenost ujutru, dok drugi mogu imati intenzivne bolove i otoke koje im ozbiljno ograničavaju svakodnevne aktivnosti. Osim fizičkih simptoma, reumatoidni artritis može doneti i:
- Umor
- Gubitak apetita
- Opštu malaksalost
Šta je osteoartritis?
Dok se reumatoidni artritis naizgled iznenada nadvija nad našim zglobovima, osteoartritis je više poput dugotrajnog trošenja koje dolazi sa godinama. Poznat i kao degenerativni artritis, u pitanju je najčešći oblik artritisa, posebno među starijom populacijom. Ovo oboljenje se karakteriše postepenim trošenjem hrskavice, ključnog „jastučića“ unutar zglobova, što dovodi do trenja kostiju jedne o drugu.
Simptomi osteoartritisa se razvijaju sporo i postaju sve gori kako vreme prolazi. Možda ćete u početku osetiti blagu bol kada se penjete stepenicama ili nakon dužeg sedenja. Međutim, kako se bolest razvija, bol postaje sve jača i konstantnija, često dovodeći do ograničenja u kretanju. Najčešće pogođeni zglobovi su kolena, kukovi i mali zglobovi u rukama i prstima.
Reumatoidni artritis ili osteoartritis: Osnovne razlike
Iako su simptomi reumatoidnog artritisa i osteoartritisa površinski slični, bitno je razumeti da su njihovi uzroci i tok bolesti zapravo veoma različiti.
Uzroci nastanka
Reumatoidni artritis je autoimuna bolest, što znači da se vaš imuni sistem bori protiv sopstvenog tela, izazivajući upalu u zglobovima. Precizni uzroci nastanka ovog oboljenja nisu u potpunosti razjašnjeni, ali stručnjaci veruju da kombinacija genetičkih faktora i određenih okidača iz okruženja igraju ulogu u njegovom nastanku. Dok genetička predispozicija može povećati rizik od razvoja ovog tipa artritisa, geni sami po sebi obično nisu dovoljni da izazovu bolest. S druge strane, okidači kao što su infekcije, pušenje i izloženost određenim hemikalijama mogu doprineti aktiviranju autoimunog odgovora kod osoba sa genetičkom predispozicijom.
Za razliku od reumatoidnog artritisa, osteoartritis nije autoimuna bolest; on je, zapravo, rezultat prirodnog procesa starenja i trošenja zglobova. Faktori koji doprinose razvoju uključuju starosne promene u hrskavici, mehaničko trošenje i suženje hrskavice zbog stalnog ponavljanja pokreta ili povećane telesne težine, kao i genetičku predispoziciju. U nekim slučajevima, povrede zglobova ili prethodne operacije zglobova takođe mogu doprineti razvoju bolesti. Pored toga, metabolički faktori kao što su dijabetes i visok holesterol mogu dodatno pogoršati ovo stanje.
Razlika u simptomima
Iako obe bolesti uzrokuju bol i ukočenost, kod reumatoidnog artritisa ovi simptomi su često izraženiji ujutru i mogu trajati više od sat vremena. Kod osteoartritisa, bol i ukočenost su često povezani sa aktivnošću i poboljšavaju se odmorom.
Jedan od načina da se razlikuju ova dva stanja je simetrija bolova. Kod reumatoidnog artritisa, simptomi su obično simetrični, što znači da ako jedan zglob boli, verovatno će i odgovarajući zglob na drugoj strani tela biti zahvaćen. Osteoartritis se, međutim, često javlja asimetrično.
Kako do dijagnoze?
Način dijagnostifikovanja ovih oboljenja može biti sličan, ali u isto vreme, postoje određene razlike. Na primer, kod dijagnostifikovanja reumatoidnog artritisa, pored opšteg fizičkog pregleda i analize simptoma, bitni su laboratorijski testovi u koje može spadati merenje nivoa upalnih markera u krvi, kao što su C-reaktivni protein (CRP) i brzina sedimentacije eritrocita (ESR). Takođe, važni su i testovi za specifična antitela, kao što su reumatoidni faktor (RF) i antitela na citrulinirane peptidne antigene (anti-CCP).
S obzirom da je reumatoidni artritis neretko posledica genetike u kombinaciji sa spoljašnjim faktorima, od naročite koristi može biti i HLA za artritis analiza. U pitanju je vrsta genetičke analize koja traži prisustvo određenih genetičkih markera u telu, tačnije HLA (humani leukocitni antigen) genotipa. Ovaj test je deo sveobuhvatne dijagnostike ovog oboljenja. Takođe, važan je i za procenu genetičke predispozicije za razvoj ove bolesti čak i kod onih kod kojih nije utvrđeno prisustvo iste.
S druge strane, za dijagnozu osteoartritisa, lekari se oslanjaju više na fizički pregled i slikovne metode kao što su rendgenski snimci. Rendgen može pokazati sužavanje prostora unutar zglobova, što je znak trošenja hrskavice, kao i formiranje koštanih izraslina poznatih kao osteofiti. Iako laboratorijski testovi mogu pomoći u isključivanju drugih uzroka simptoma, oni nisu ključni za dijagnozu osteoartritisa kao što su za dijagnozu reumatoidnog artritisa.
Magnetna rezonanca ili ultrazvuk se mogu koristiti u dijagnostici oba stanja za detaljnije pregledanje zglobova i okolnog tkiva, posebno u slučajevima kada su standardni rendgenski snimci nejasni ili kada se sumnja da je bolest u ranoj fazi.
Terapija
Lečenje oba stanja zahteva sveobuhvatan pristup. Za reumatoidni artritis, lekovi koji modifikuju tok bolesti i biološki lekovi su centralni u terapiji, jer ciljaju imuni sistem i utiču na smanjenje upale. Kod osteoartritisa, fokus je više na analgeticima za ublažavanje bola. Kinezi trake su korisne u oba slučaja jer pružaju podršku zglobovima, ublažavaju bol i poboljšavaju pokretljivost. Ove trake, primenjene na zahvaćene zglobove, mogu doprineti smanjenju simptoma i olakšati svakodnevne aktivnosti. Pored terapije lekovima, važan aspekt lečenja su i prilagođeni programi vežbanja, pravilna ishrana, kao i fizikalna terapija koja pomaže u održavanju pokretljivosti i jačanju mišića.
Uticaj reumatoidnog artritisa i osteoartritisa na kvalitet života
Ljudi koji žive sa reumatoidnim artritisom ili osteoartritisom često se suočavaju sa izazovima u svakodnevnom životu. Bol i ukočenost mogu otežati jednostavne aktivnosti poput hodanja, penjanja stepenicama ili čak oblačenja. Osim fizičkih simptoma, neretko postoji i emocionalni teret. Oboleli često prolaze kroz epizode anksioznosti i depresije usled promena u životnom stilu i ograničenjima koja bolest nameće.
Ipak, ne treba dozvoliti da bolest stane na put kvalitetnom životu. Pre svega, kako bi se pojedinci izborili sa njom u emotivnom pogledu, važno je pronaći podršku, bilo kroz porodicu, prijatelje, ili ljude koji takođe žive sa nekim oblikom artritisa. Prilagođavanje životnog prostora posebnim potrebama takođe može biti od pomoći, jer se određenim modifikacijama može znatno smanjiti stres na zglobove.
Da li se ove bolesti mogu sprečiti?
Iako je potpuna prevencija artritisa nemoguća, postoje koraci koji mogu pomoći u smanjenju rizika ili ublažavanju simptoma. Zdrav način života koji podrazumeva pravilnu ishranu bogatu antioksidansima i omega 3 masnim kiselinama može pomoći u smanjenju upale. Pored toga, savetuje se konzumiranje mlečnih proizvoda s obzirom da sadrže kalcijum koji je veoma bitan za zdravlje kostiju. Zatim, tu je i redovno vežbanje, a posebno vežbe koje jačaju mišiće oko zglobova jer pomažu u smanjenju opterećenja na njih. Takođe, održavanje zdrave telesne težine je od ogromnog značaja. Dodatni kilogrami mogu povećati pritisak na zglobove, posebno na kolena i kukove, te time pogoršati simptome ovih stanja.
Reumatoidni artritis ili osteoartritis: Dijagnoza ali ne nužno više od toga!
Dobili ste dijagnozu reumatoidni artritis ili osteoartritis? To ne znači da je aktivnom i ispunjenom životu kraj! Iako su ove dijagnoze praćene određenim izazovima, one ne definišu vašu celokupnu egzistenciju. Umesto da se fokusirate na ograničenja koja artritis može doneti, usmerite svoju energiju na pronalaženje novih načina za uživanje u aktivnostima koje volite. Da li to znači da ćete morati da prilagodite vežbe koje ste do sada radili? Da pronađete novi hobi koji je prijatan za vaše zglobove? Ili možda da redefinišete vaše ciljeve? To samo vi znate! Ali ono što mi znamo je da je ključ u prilagodljivosti i otvorenosti za promene, te da su vaša snaga i upornost bitniji od bilo koje dijagnoze!
Foto pexels.com
