Na obali Ženevskog jezera u Vevey-u nalazi se muzej hrane Alimentarium. Osnivač je kompanija Nestle pa se muzej nalazi u prvoj upravnoj zgradi Nestle-a , građenoj od 1916. do 1920. godine.
Jako je važno kako, kada i koju hranu uzimamo i kakav odnos imamo prema njoj, hrana je kako potreba tako i zadovoljstvo i zaslužuje ovakav muzej u prelepom okruženju.
Stalna postavka u prizemlju i na prvom spratu muzeja izlaže opremu za pripremanje hrane i govori o načinima pripreme i čuvanja hrane. Predstavljene su različite vrste hrane i njihove uloge u ljudskoj ishrani.
Sastavni deo stalne postavke je i prava kuhinja. Ona ima ulogu svojevrsne radionice gde posetioci mogu na licu mesta posmatrati kuvare koji dok kuvaju i objašnjavaju kuvarske tehnike, daju informacije o sastojcima, nutritivnim vrednostima obroka kao i njihovom istorijskom kontekstu. Kupujući kartu za obilazak muzeja bila sam upitana da li možda želim i ručak jer sam došla tačno u vreme kada se isti služio ( između 12 i 13.30h, to je vreme kada svi imaju pauzu za ručak ). Nisam ručala ali sam posmatrala pripremanje hrane za muzejski restoran. Zanimljivo je da u poslepodnevnim terminima, svaki posetilac, ukoliko se unapred najavi, može lično učestvovati u kuvanju i spremanju hrane (to se dodatno plaća) koju posle toga može i konzumirati ili poneti kući. Slogan ovog muzeja je “ Muzej koji deli recepte “. Deo stalne postavke u kuhinji su i različite opreme za kuvanje i razne peći i šporeti kroz istoriju i mnogi eksponati su mi bili već poznati iz kuhinja naših baka i popularnih etno restorana.
Stalna postavka na prvom spratu nas vodi malo unazad, prikazuje poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju hrane, skupljanje, kupovanje na pijacama i u trgovinama. Postoje i uporedni podaci o potrošnji a naglašava se i važnost zdravstvene ispravnosti hrane. Stalna postavka nas podučava i o procesima probave hrane u ljudskom organizmu pa sam iskoristila mogućnost da u bioskopu u sklopu muzeja pogledam 3D film o “ putovanju“ hrane kroz naš organizam.
Uz pomoć savremenih tehologija I računara, možete se podvrgnuti testovima za ocenu metabolizma, možete analizirati svoje prehrambene navike a takođe i proveriti težinu i visinu I u skladu sa tim dobiti savet u vezi zdravih navika u ishrani.
Jedna od značajnih soba na prvom spratu je Nestle soba, gde je rečima , slikama i predmetima zabeležena istorija ove kompanije i njenog osnivača Henrija Nestlea .
Jedna od najlepših privremenih postavki je bila 2013 godine pod nazivom Uživanja umetnika gde je predstavljena selekcija originalnih umetničkih dela od 17. veka do danas. Bila je to sjajna izložba sa tematikom mrtve prirode gde preovladava hrana. Umetnikova mašta u kombinaciji sa stvarnošću omogućila je da kroz umetnička dela posmatramo hranu kroz istoriju kao i njenu religioznu simboliku . Osim dela švajcarskih umetnika, tu su originalna dela i umetnika poput Pikasa i Renoara što je svakom posetiocu posebno i neočekivano zadovoljstvo.
Izložba je i zabavnog karaktera zahvaljujući digitalnoj tehnologiji sa raznovrsnim ekranima gde se jednim dodirom na tablet i otvaraju objašnjenja i vizuelni efekti za određena umetnička dela. Svaki posetilac se po želji može upisati na virtuelnu galeriju na muzejskom sajtu “slikanjem“ na tabletu
Muzejska bašta je posebna priča – dvorište muzeja je pretvoreno u pravu baštu gde se uzgaja povrće i začinsko bilje (sve se direktno koristi u kuhinji).
Muzej je inače ovih dana privremeno zatvoren zbog kompletnog renoviranja. Biće ponovo otvoren juna 2016.godine te je poslednji dan rada bio obeležen slobodnim ulazom sa sve posetioce kao i slobodnim branjem plodova iz povrtnjaka.
Do sledeće godine kada ćemo pisati o novom-starom Alimentariumu, nastaviće se…
G.J.
