Mnogi političari su do pre nekoliko godina prisustvo na društvenim mrežama, posebno na Fejsbuku držali za glupost i za nepotrebnu stvar koja nema uticaj. Danas shvataju da su pogrešili pa pokušavaju da to nadoknade angažujući saradnike koji uređuju neke šture fejsbuk strane. Oni koji ne shvataju da je budućnost u internetu i da se ostali mediji polako gase, izgubili su bitku sa vremenom.
Međutim, fejsbuk profil ili strana jednog političara donosi i za tu osobu gomilu nepijatnosti – kritike, provokacije, ne retko i uvrede pa se i danas samo hrabri usuđuju da zaista stanu iza profila sa njihovim imenom, da zaista odgovore i to javno na sva ta postavljena pitanja. Nekima strane održava internet tim.
Da li znate da se po istraživanjima koja su u Paraćinu rađena početkom godine, građani ovog grada najčešće i uglavnom informišu na – fejsbuk profilu predsednika opštine Saše Paunovića? Njegov profil je najbolji medij bar kada su u pitanju gradske aktivnosti, koji Paraćin ima. Paunović je možda jedini političar u Srbiji koji je non stop u kontaktu sa građanima.
Da li je tačan podatak da se gradjani Paracina najčešće na Vasem profilu informišu o dešavanjima u gradu tj. o akcijama gradskih vlasti?
Prema istraživanju obavljenom početkom godine, pre digitalizacije i bez ikakve promotivne kampanje, najveći broj građana Paraćina informiše se o poslovima opštine preko mog fejsbuk profila koji je daleko pretekao i stare tradicionalne medije kao što je radio. Profil i FB stranu održavam sam, nema administratora ni posrednika. Direktno odgovaram na pitanja koja mi postavljaju i javno i u porukama.
Društvene mreže su još uvek bauk za većinu ljudi koji se bave javnim poslom, posebno kada se radi o političarima. Zašto? Da li je sud javosti toliko strašan i zašto se bojati pitanja naroda?
Nije reč samo o neugodnosti direktnog i javnog suočavanja sa građanima. Često je problem mnogo banalniji – prosto nepoznavanje rada na računaru, od kucanja na tastaturi do snalaženja na internetu. Malo ko može da priušti angažovanje profesionalnog administratora FB profila. Pošto su svi poslovi kojima sam se bavio bili vezani za korišćenje računara kao osnovnog alata, donekle sam u prednosti u odnosu na kolege, posebno starije, koji nisu iz “inženjerskog” okruženja.
Primetio sam i da kritički nastrojeni građani koji koriste društvene mreže često – kad nemaju šta drugo da kažu, prigovaraju što sam “celog dana na fejsu”. To pokazuje da ima dosta korisnika društvenih mreža kojima pisanje po FB-u predstavlja napor koji zahteva potpunu koncentraciju i koji korišćenje računara razumeju samo kroz zabavne primene i ćaskanje, ne razumevajući da neko ko sa svim saradnicima komunicira preko emaila, FB-a i Tvitera prosto mora da bude neprestano uz nekakav računar da bi radio i da zapravo verovatno ne radi onda kad nije online.
Što se tiče “prozivki” – građani će vas svakako prozivati na mreži i ako tamo niste prisutni, tj. sud javnosti ne može se izbeći, pa mislim da je korisnije biti prisutan tamo gde se vodi bitka i zastupati svoje argumente. A ako bežite od rasprave i naroda jer je tako ugodnije ili zato što sami niste sigurni u ispravnost onog što radite – nema čemu da se nadate na izborima …
Kako ste se Vi osobodili straha od neprijatnih pitanja izrečenih javno?
U trenutku pojave i veće popularnosti društvenih mreža već sam iza sebe imao nekoliko stotina zborova građana. Svako ko misli da je neprijatno suočiti se sa nezadovoljnim građaninom preko FB profila treba da proba to isto u seoskom domu kulture koji se nalazi neposredno uz prodavnicu ispred koje se tradicionalno pije pivo. Zapravo jedina značajnija razlika na štetu društvenih mreža je u činjenici da u internet svetu protivnik može da se sakrije iza anonimnosti i da tako sakriven pređe granice koje se ne prelaze ni ispred seoske prodavnice, jer bi se tamo za to dobila flaša u glavu.
U Paraćinu smo pre društvenih mreža imali i lokalnu pričaonicu – “PN forum” koji je bio izuzetno popularan i na kome su pre fejsbuka i tvitera već bila postavljena sva moguća pitanja i dati odgovori. Žao mi je što te odgovore nisam sačuvao, “PN foruma” više nema, ugasile su ga društvene mreže, a korisno je bilo linkovati u odgovoru temu na kojoj je već raspravljeno nešto što se iznova pojavljuje kao “problem”.
Da li ste se nekada na društvenim mrežama našli „saterani u ćošak“?
U diskusiju obično ulazim kad sam siguran u snagu argumenata kojima raspolažem. Ima respektabilnih “protivnika” na društvenim mrežama s kojima je teško izići na kraj i gde je i nerešeno – odličan rezultat. Međutim u većini slučajeva, ako zanemarimo provokacije, nije teško razrešiti diskusiju. Bilo je situacija kada sam pogrešno protumačio komentar, jer nije isto komunicirati uživo i putem komentara pa je to izazvalo nepotrebnu raspravu. Naš je jezik takav da se često napisane rečenice mogu dvosmisleno tumačiti, ali nije to nešto što se ne može rešiti pristojnom komunikacijom i iskrenim izvinjenjem.
Da li je to novi fenomen, politička kampanja na Fejsbuku?
Društvene mreže korišćene su i ranije, ali kako vreme prolazi, sve više građana ih koristi. Ranije jedva da je bilo starijih sugrađana na fejsbuku, a sada su veoma zastupljeni i aktivno koriste ovu društvenu mrežu, tako da ćemo imati sve ozbilnije kampanje na fejsbuku. Međutim, čini se da i najveća bura na društvenim mrežama ne proizvodi previše efekta u stvarnom svetu, kao da je reč o dva paralelna univerzuma. Videćemo da li će tako biti i prilikom sledeće kampanje koja uskoro sledi i koje će verovatno biti prva u kojoj će društvene mreže dostići dosadašnje tradicionalne medije u uticaju na odluku građana. Društvene mreže u Srbji još nemaju takav uticaj da mogu da odluče ko će biti pobednik na izborima, ali ko ih zanemaruje neće pobediti.
Fejsbuk za komunikaciju sa građanima, tviter za praćenje događaja i trendova kao i za komunikaciju sa medijima i političke rasprave.
Kako se Srbija moze takmičiti sa drugim zemljama kada su ovakve inovacije u pitanju, kada nam predsednik države ne poznaje ni engleski jezik?
Kabinet predsednika sigurno ima dovoljan budžet da može da plati pristojan internet tim koji će predstavljati ovu instituciju.
Ko čita mreže i da li ti ljudi izlaze na izbore?
Veliki broj ljudi je na društvenim mrežama i u Srbiji, međutim na mreži ima više onih koji su svime nezadovoljni i koji neće glasati ni za koga nego što ih ima u ukupnoj populaciji. Ova populacija “hejtera” je i prilično glasna i prepoznaje se po tome što su tu da kažu šta imaju, a ne da vode diskusiju i saslušaju sagovornika.
Meni je ovaj covek odlican politicar i odlicno vodi grad, kulturan, obrazovan, mislim da je on pre da vodi neki sektor drzave nego jednu opstinu. Podrzavam ga.
Paunović je primer za odgovorno upravljanje državnim novcem i poštovanje principa održivog razvoja jedne opštine. Dokaz je da je „sve do ljudi“ i slažem se s Mikijem da je pravazišao lokalne ovire. Biću zadovoljna kada ljudi poput njega počnu da upravljaju Srbijom!
… I zato nema brige za sledeće izbore