Aktivista za prava životinja Ivan R. Ivanović, završio je u ponedeljak uveče devetodnevni štrajk glađu ispred Predsedništva nakon što je oko 20.30 časova hitno prevezen u Urgentni centar.
On je štrajk glađu započeo 30. oktobra „šetnjom“ iz Smederevske Palanke do Beograda, nakon što je u noći između 12. i 13. oktobra nepoznata osoba puškom ubila na desetine pasa na ulicama Smederevske Palanke. U beogradskom Pionirskom parku su ga sačekali aktivisti za prava životinja i tamo je devet dana čekao da mu predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovori na zahtev da se ovaj slučaj reši. On je tražio i punu primenu Zakona o dobrobiti životinja. Međutim, odgovor od predsednika nikada nije dobio. Ivanović je uputio Otvoreno pismo predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.
„Poštovani Predsedniče, moje ime je Ivan R. Ivanovic aktivista za prava životinja u Republici Srbiji. Naime poveden slučajem organizovanog ubijanja životinja u Smederevskoj Palanci u noci izmedju 12/13 oktobra , i nebrojenim slučajevima trovanja širom lokalnih samouprava došao sam peške uz pomoć prijatelja iz Smederevske Palanke do Beograda u Pionirski park ispred Predsedništva kako bih zatražio prijem i pomoć od poslednje institucije kao Predsednika svih građana drzave Srbije. Istog dana sam započeo štrajk glađu, ali naravno Vi bi trebalo već da ste upoznati o svemu. Došao sam sa nadom a ispred svojih prijatelja da ćete naći 10 minuta Vašeg vremena Vi ili neko od Vasih najbližih saradnika kako bi Vas upoznali sa tačnim stanjem o problemu napuštenih životinja širom Srbije jer ne želimo da smatramo da jedna zemlja povodom svih podataka koje poseduje ćuti na zločine koji se dešavaju ka životinjama. Pogotovo ne njen predsednik koji se deklariše da je neko ko voli životinje i prvo biće koje čuva Predsedništvo svakoga jutra je upravo pas. Devet dana sam uporno čekao na prijem u Predsedništvo države Srbije kao građanin koji je smatrao da ima sva jednaka prava slobodnih građana ove države. Nažalost ni do kakvog odgovora niti prijema nije došlo. Moj put ima dva pravca. Ili ka kovčegu ili da nastavim da se borim kao i do sada da se njihov glas čuje što glasnije i što jače uz pomoć medija i javnih ličnosti do kojih je njihov glas dstigao. Pre svega imam obavezu prema svim životinjama za koje se uporno borim, zatim prema svim ljudima koji se bore zajedno sa mnom kao i ljudima koji prate nas rad, i na kraju a ne manje bitno prema porodici koja ostaje iza mene u svim mojim borbama koje vodim. Ovim putem smo pokazali da smo spremni i rešeni na sve i da je naša borba odlučna za ciljeve u koje verujemo, i da želimo apsolutnu primenu Zakona o dobrobiti životinja kako bi problem napuštenih zivotinja u Srbiji na human način i bez ubijanja bio sto pre rešen. Međutim duboko razočaran u institucije zemlje u kojoj živim i na kraju i u samu instituciju Predsednika SVIH građana, radi svog zdravstvenog stanja prinuđen sam da prekinem štrajk glađu i boravak u Pionirskom parku pored Predsedništva države Srbije, sa jednim velikim pitanjem koje ostaje kakvi su ljudi koji nas vode kada nema empatije ni prema ljudima koji su spremni i rešeni da idu do kraja. a kamoli ka životinjama širom nase zemlje. Naša borba je oduvek bila apolitična, jednostavna, samo primena Zakona o dobrobiti životinja i da isntitucije rade svoj posao. Sa nadom da Srbija NIJE zemlja nasilnika, ubica i zlostavljača u koju se nažalost danas pretvorila i sa nadom da će ipak odgovor na zahteve za prijem biti pozitivan i da je intitucija Predsednika jedne države i dalje u funkciji SVIH njenih građana. I ne zaboravite Mahatma Gandi je jednom rekao „Veličina nacije i njen moralni razvoj mogu se vrednovati prema načinu na koji se ophodi prema životinjama“, nažalost sve ovo je nama pokazalo moralnu velicinu naših institucija ili bar onih ljudi koji sede unutra“ napisao je u Otvorenom pismu predsedniku, aktivista za prava životinja.
