Zlata Bartl bila je hrvatska naučnica, tvorac legendarne VEGETE. Rođena je u Bosni 1920. godine a umrla je 2008. Poznata je pod nadimkom Teta Vegeta!
U domu Bartlovih u Sarajevu, u kojme 1920. rođena Zlata, jelo se raznovrsno i vrhunski. Prostrani, lepo namešteni četverosoban stan u naselju Čengića vila, odisao je dobrostojećim ugođajem: radio sa zvučnicima dopremljen je 1930., među prvima u Sarajevu. Kao i gramofon s teškim bakelitnim pločama u kojima su bili urezani napevi “Narodi nam se Kralj Nebeski” i šlageri Andrije Kunca. Bartlovi su bili tipična srednjoevropska porodica s austrougarskim tragovima.
– Prve Zlatine supe iz kesica su me oduševile, jer su podsećale baš na mamine od krompira i graška – seća se sestra Vesna. Svetsko, a domaće, kako bi sažeto opisao savremeni marketing. Iako su se rubovi prvih supa u kesicama u Podravki lepili peglom, koje su Zlatini kolege laboranti pozajmili od komšija, svetski su se dosezi počeli jasno ukazivati, a ambicije rasti. I sama imena novih prehrambenih proizvoda izvorište su imala u engleskim terminima vegetable, vitamine i taste.
– Svašta smo mućkali u našem laboratoriju – priseća se Zlata Bartl. Iako će kasnije utvrditi da su prvi mešani začini u prahu nastali zato što je teško bilo dostići konzistenciju supa u kocki, mit o Zlatinoj genijalnosti i optimalnom timskom radu počeo se širiti.
Bila je zaljubljena samo jednom, u inžinjera elektrotehnike koji je stradao u ratu. Ona je bila zarobljena 1945. i odvedena u zenički KP dom, a dan kasnije odveli su i njenog oca. Teški zatvorski uslovi i užasavajuće pojedinosti o kojima Zlata ne govori, doveli su do tuberkuloze kostiju i deformacije kičme.
Prva zaposlenja nakon izaska iz zatvora kratko su trajala – pratila su je stalna sumnjičenja. Na pitanje zašto su je uopšte zatvorili, Zlata je sestri odgovorila: “Zato što sam pričala kako mi je divno bilo u Italiji”. Kad se javila na oglas Podravke, nije se previše nadala. Mesto u laboratoriju joj je izgledalo bajkovito.
Nakon uspeha sa supama u kesici, usledila su i prva službena priznanja, a Podravkino Zlatno srce donijelo joj je i novčanu nagradu. Uvažavanje u Koprivnici bila je bitna odrednica celog njenog života. Smrt zaručnika nikada nije prebolela. To joj je ostao, po njenim rečima, večni teret na duši. Kako se nije udala, Podravka joj je, kaže, postala – i ostala – njena velika porodica.
Godine 1959. smislila je i napravila začin koji do tada u svetu nije postojao. Nazvali su ga „Vegeta 40“, a kasnije je ime promenjeno u samo „Vegeta“.
Vegeta je preko noći postala neverovatno popularna u celoj Jugoslaviji, a zatim je počela da se širi i u okolnim zeljama. Danas se Vegeta prodaje u preko 40 zemalja sveta, na svim kontinentima. Zahvaljujući Zlati i njenom izumu, Podravka je sa ovim, svojim najprodavanijim proizvodom, postala globalna kompanija, a siromašan gradić Koprivnica je procvetao. Preko 50 kompanija širom sveta je pokušalo da iskopira ovaj začin svojom verzijom „zamene“.
Kada je bila privatizacija Podravke, Zlata je već bila u penziji. Čelnici su otišli do nje i pitali je da li joj nešto treba. Rekla je da nema potrebe.
Zlata je umrla 2008. godine u 88. godini života.
Danas postoji fondacija „Zlata Bartl“ koja svake godine daje istoimene stipendije najtalentovanijim studentima za podršku naučno-istraživačkih radova.
Dobitnica je mnogih priznanja, među ostalim visokog odličja predsjednika Republike Hrvatske – red Danice s likom Nikole Tesle i Zlatne kune za životno djelo Hrvatske gospodarske komore. Njezino ime nosi i Podravkina Zaklada koja je osnovana 2001. s ciljem promicanja i poticanja stvaralačkog i inovativnog znanstveno-istraživačkog rada među mladima.
izvor Internet
