I dok deca biraju jaja za kucanje, uveliko se priprema uskršnji ručak. I za njega smo svi verovatno izdvojili malo više. Jer praznik je, valja se da bude bogata trpeza.
Kaže predsednik opštine Dragan Marković Palma da treba da se trudimo da sačuvamo svoje običaje i tradiciju. Da svakom detetu treba da se radujemo kao Hristovom Vaskrsnuću. I hvala mu na ovim rečima, jer upravo sam u tome našla inspiraciju za današnju kolumnu.
Dakle, pozabavila bih se načim običajima vezanim za Uskrs. A prvi koji zapravo i nije pravi iskonski običaj, već nam je nekako usput nametnuto jeste trošenje više nego što imamo. Generalno se mnogo kupuje, da ne kažem gomila, hrana za praznike. Jer upravo se u ovo vreme okuplja uža i šira porodica, pa neka bude svega i da slučajno nečega ne zafali.
Došao mami sin sa školovanja iz Beograda, baka dočekala unučiće i decu iz inostranstva, devojčici je došao tata sa terena… Mama sprema kuvana jela, mnogo kuvanih jela, jer sin je u Beogradu bio na suvoj hrani i falila mu je mamina kuhinja. Baka pravi domaće tradicionalne kolače, da se deca prisete svog detinjstva, a unuci ne zaborave odakle dolaze. Devojčica pomaže mamo da spreme bogatu trpezu, jer je tata ponovo kod kuće. I sve je to lepo, ali zar ne prepoznajete šablon? Čini mi se da uvek svi preko jela (i pića, razume se) nadomestimo ono što nam fali ili je falilo. Da preko jela pokušavamo sve da rešimo: i pokazivanje ljubavi, i pokazivanje koliko nam je neko nedostajao, i dokazivanje pred rodbinom i prijateljima… Sto pun hrane rešava sve!
Krenemo od farbanja jaja. Uglavnom prevelike količine farbanih jaja. Ali lepo je kad ima svega. Pa onda i uskršnji ručak, mnogo mesa, vuše vrsta mesa, pre toga čorbica, uz meso prilog povrće, salate, a na kraju se valja zasladiti. I to sve u ogromnim količinama. Jer praznik je.
I u svoj toj hrani zaboravili smo na pravi značaj Uskrsa, koji je sam po sebi lep praznik.
Skoro sam objašnjavala detetu zašto Uskrs nije svake godine istog dana. Naime, Uskrs se praznuje nakon što se ispune tri uslova: posle rolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Na Uskrs valja ustati rano, umiti se vodom u koju su potopljeni dren, bosiljak i crveno jaje. Ne treba leći pre ponoći, u suprotnom veruje se da ćete cele godine biti lenji i pospani. Crvenim jajetom valja dotaći decu kako bi bila zdrava i rumena. Ujutru naravno, prvo pojesti uskršnje jaje, a potom ići na jutrenje.
Uskrs je praznik za okupljanje i zbližavanje porodice, a naročito mu se raduju deca kojoj je kucanje ofarbanim jajetom uvek interesantno.
Što se tiče one predsednikove rečeni da treba da se radujemo svakom detetu, slažem se u potpunosti. Od naše četvoro dece svakom smo se podjednako radovali. Sada se radujemo svakom danu sa njima. Radujemo se i ovom Uskrsu, jer je za najmlađu bebu ovo prvi Uskrs.
Tako da nije važno koliko vrsta jela ćemo izneti danas na sto. Nije važno ni koliko smo jaja ofarbali. Važno je da Uskrs provedemo u krugu porodice, u miru, sreći i blagostanju. Da uživamo u malim stvarima koje život znače – dečijem smehu, lepim pričama, stvaranju zajedničkih uspomena.
Hristos vaskrse!
Tamara Perović
