Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.
Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja. Vaznesenje Gospodnje veliki je i značajan praznik, jedan od glavnih kod Srba, koji su nekada slavili i muslimani i katolici. Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Spasovdan pada uvek u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vazneo se – na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.
Ovo je veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.
Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.
