Prvi najviši pravni akt u istoriji Srbije, Sretenjski ustav, usvojen je 15. februara 1835. godine. Njegov tvorac bio je Dimitrije Davidović, političar, popečitelj (ministar), diplomata, pisac ustava, novinar, publicista, izdavač, lični knjažev lekar, sekretar, savetnik, čovek koji je odvojio boje državne zastave, starao se o protokolu, osmislio grb dinastije Obrenović…njegov grob nalazi se u Smederevu.
Dan državnosti koji danas proslavljamo u Srbiji vezan je za datum koji je u mnogo čemu obeležio istoriju 19. veka i doba kada se Srbija razvija u državu.
Na ovaj dan 1804. u Beogradskom pašaluku i šest okolnih nahija izbio je Prvi srpski ustanak. Mada je počeo kao lokalna pobuna protiv dahija, ustanak je prerastao u višegodišnji rat koji će istoričari nazvati „srpskom revolucijom“. Ovaj trenutak je predstavljao istorijski prelom sa kojim su počeli oslobađanje i razvoj Srbije kao države.
Ubrzo potom usledio je i Drugi srpski ustanak, koji je rezultovao autonomijom Srbije u okviru Osmanskog carstva, stvaranjem Kneževine Srbije i na taj način utabao put do sledećeg važnog trenutka koji se desio na taj isti 15. februar.
Naime, na Sretenje 1835. donet je prvi srpski ustav, poznat kao Sretenjski, po religioznom prazniku koji se slavio 15. februara. Ovaj dokument neće dugo opstati zbog međunarodnog pritiska na malu balkansku kneževinu, ali će, mada prvi, igrom slučaja ostati upamćen i kao jedan od najliberalnijih ustava koje je Srbija imala.
Tako moderan Ustav napisao je jedan izuzetno neobičan velikan 19. veka, lekar i diplomata Dimitrije Davidović, koga će istorija zapamtiti, pre svega, kao prvog srpskog novinara. Njegov grob nalazi se u Smederevu. Kakve je tekovine u srpskoj kulturi i nauci, zapravo, ostavio Dimitrije Davidović?
Novine serbske
Davidović je rođen u Zemunu 1789, koji je tada pripadao Habzburškoj monarhiji. Do odlaska u Beč, u kom je počeo sa novinarskim radom kojim će obeležiti početke srpske žurnalistike, školovao se u Zemunu, Pešti, Kežmarku i Sremskim Karlovcima, odakle je čak bio izbačen zbog pogrdnog teksta koji je napisao o jednom od profesora.
U Beč, prestonicu Habzburške monarhije, odlazi 1813. da studira medicinu, međutim, Dimitrije Frušić, koga je Davidović poznavao još od školovanja u Pešti, poziva ga da zajedno osnuju novine. Naime, u Beču je postojala velika srpska zajednica, ali nijedne novine na maternjem jeziku.
Posle brojnih peripetija, odbijanja policijske uprave i pisma caru, dobijaju dozvolu i osnivaju Novine serbske, doduše tada sa mnogo dužim nazivom. Međutim, do izlaska prvog broja Davidović je morao da osigura i prve pretplatnike, novčanu pomoć i podršku najuglednijih Srba koji su tada živeli u Beču.
Pronašavši štampariju, 1. avgusta 1813. objavljuje prvih dvesta primeraka. Novine su imale osam strana, to jest pola tabaka, i izlazile svakog dana sam vikendom. Isprva su se uglavnom sastojale od evropskih vesti, a kada je austrijska cenzura vremenom oslabila, Frušić i Davidović su počeli da objavljuju vesti koje su se ticale zbivanja u Srbiji.
