Miladin Stevanović – Cakan je jedan od najboljih srpskih pilota kojeg će sve generacije rado da se sećaju. Rodjen je 8.5.1941. godine u Donjem Štiplju (selo u okolini Jagodine) gde je završio osnovnu skolu. Jako je ponosan što potiče iz jedne seljačke porodice i što je baš na tom tlu svo svoje detinjstvo proveo. Kaže da bi ceo njegov životni tok bio drugačiji da nije odrastao baš tu gde i jeste i da nije osetio čari tog seoskog života. Njegovo detinjstvo nosi uvek sa sobom i nikada ga ne zaboravlja. Kao dečak stalno je maštao gledajući te metalne ptice koje su letele iznad naših prostora i sebe zamišljao kao pilota.
Leteo je do kraja na svom akrobatskom ZLINU 526F, i oduzimao dah praveći akrobacije u vazduhu. Leteo je na 23 tipa aviona u ratnom i civilnom vazduhoplovstvo i helikopterskoj avijaciji. Iza sebe ima oko 30.000 letova. Pored uspešne letačke karijere kojom se bavio ceo svoj život njegov spektar interesovanja je bio znatno širi nego sto je to bilo samo letenje. U drustvu nikada ne ističe sta je radio i smatra da je neprimereno da komentariše sa nekim čija to nije oblast, tj.nepoznanica i time nameće svoje misljenje.Čak i sa svojim kolegama ne priča stalno o tome, razradjuju problem ako postoji, ali u neku dublju konverzaciju ne ulazi. Postoji izuzetak da neko ko ga pita i želi nesto više da sazna kada su u pitanju mladi ljudi uvek je spreman da izadje u susret i objasni do kraja iz oblasti avijacije. Kao nastavnik je sa zadovoljstvom prenosio svoje znanje i iskustvo koje je imao i uvek se trudio da “ pronikne u njihovu dušu “ . To je mala grupa od troje do četvoro ljudi i svakog od njih treba upoznati u potpunosti i posvetiti se svakom ponaosob. Kaže Miladin “ Takav vid obuke danas ne postoji. Nastavnik odleti i odradi svoj deo posla ne posvetivši pre toga vremena svom učeniku kako je to nekada bilo’’. Nastavnici danas rade po šablonu i nema tog interesovanja koje je ranije bilo prisutnije i entuzijazma .
13 klasa škole rezervnih oficira pilota 1960/61 imala je težak zadatak, trebalo je položiti sve ispite kako vojne tako i stručne, a nakon toga praktična obuka na zemlji u vazduhu. Obuka u letenju odvijala se na dva tipa aviona, Aero -3 osnovna obuka i na borbenom avionu 522 koji je te godine uveden kao novi borbeni avion.
NASTAVNIK PONOSAN NA SVOG UČENIKA
Kao nastavnik letenja Cakan je obučio 21 učenika – pilota. Da je bio dobar kao nastavnik,a pre svega kao pedagog i psiholog najbolje je potvrdio Zoran Gavrilović iz Niša koji ga je pobedio na prvenstvu Srbije u akrobatskom letenju. Cakan je pre toga tri puta za redom osvajao prva mesta. Te četvrte godine zamislio je da ce biti prvak Srbije, jer je smatrao da nema konkurenciju. Pomalo razočaran što mu nije pošlo za rukom ne osvojivši prvo mesto, bio je ponosan na svog djaka i dokazao je sebi da je dobar nastavnik.
VAZDUŠNI PLES
Od 100 pilota samo 10 do 15 njih mogli su da postanu akrobatski piloti. Ta vrsta letenja predstavlja najviši stepen pilotaže. Odatle čovek može u kosmos. Akrobatsko letenje je na granici izmedju tehnickih nauka i umetnosti. Vazdušni ples i figure koje pravim u vazduju predstavljaju umetnost, a tehnički deo moram da odradim perfektno I da budem maksimalno skoncentrisan. U letenju, a posebno u akrobatskom nema mesta za greške. Brzinom od 300 km na sat letim ka zemlji od koje me deli samo oko 300 metara. Na 50 metara moram da izadjem iz vertikale. Dovoljno je da pogrešim samo za nekoliko desetina sekundi objasnjava Stevanovic. Pamtim i snimanje filma Užička republika , koje je počelo 1.septembra 1974.godine, a završilo se 1.maja 1975, u režiji Žike Mitrovića.
NADIMAK
Njegova majka je trinaestoro dete u porodici. Bilo ih je jedanaestoro devojčica i dvojica dečaka, koji su kao mali preminuli. Od toga je sedam devojčica preživelo. Deda je doveo zeta na imanje i nakon toga moja majka je rodila moj starijeg brata koji je bio prvo muško, a zatim je rodila mene . Baba mu je stalno tepala “ pu, pu cakano, babino cakano, malo cakano” i tako je nadimak i nastao.
PRVI LET 1961.GODINE
Prvi put je poleteo 8.januara 1961.godine sa nastavnikom p.poručnikom Marjanom Tajhmajsterom. “ Moj nastavnik je bio najbolji u svojoj klasi, a pre svega bio je divan kao čovek, pedagog i veliki uzor u formiranju moje karijere’’, priseća se Stevanović svog prvog leta” Bio je to lep sunčan, zimski dan na vojnom aerodromu Golubovci u nekadasnjem Titogradu. I danas se sećam svakog detalja, te predhodne noći skoro da nisam imao sna. Uzbudjenje se primecivalo i na drugim pitomcima pa mi je bilo lakse. Ako postoji nesto što čovek jednom doživi, a ne može da se do kraja opiše rečima ta osećanja, onda je to lepota letenja. Prvi let sa nastavnikom nikada ni jedan pilot ne može da zaboravi’’.
DRUGA LJUBAV BILA JE DRVO
Njegova druga ljubav ako se izuzme nežniji ženski pol bila je drvo. Voleo je da se bavi njime I da ga proučava. Zato je i upisao i dve godine bio na Šumarskom fakultetu kojeg nije na kraju ni završio. Završio srednju tehničku smer finalna obrada u Beogradu. Dan danas njegov sin je vlasnik firme i proizvodi se jedna vrsta nameštaja, trpezarije od masiva . Kaze da su ga vestački materijali oduvek nervirali I da zato voli drvo jer je prirodan materijal.’’ Drvo ima dušu, drvo zna i da kaže kada mu je tesko ’’rekao je kroz( smeh) Miladin . Voli miris drveta , pogotovo kada se drvo preradjuje i kad od njega čovek stvaranjem dobije neku novu stvorenu vrednost .
SLOBODNO VREME
“Pomažem pilotima koliko god mogu, neki su se vec obučili da lete na zmaju, ultra lakim letelicama. Ima dosta interesovanja mlade dece. Nažalost to je skup sport i ne može svako njima da se bavi i uživa u tom zadovoljstvu. Skupo je gorivo, održavanje opreme i letelice”. Vodi Aero klub, bavi se pomalo politikom, ima firmu za izradu nameštaja gde sinu pomaže u komercijalnom delu, nabavke I veleprodajom. Praktično on nema mnogo slobodnog vremena .Medjutim čovek uvek moze sebi da obezbedi kada hoce i kaže da on sebi daje oduška da leti na nekom drugom letelišcu, a da to nije u Jagodini.Uvek je u toku dešavanja sto se tiče letenja, a tako I skakanja.” Spreman sam uvek da izadjem u susret mladima kojima je potrebna pomoć i ukažem im na greške”. Kroz razgovor rekao je da i dan danas uči, i da ima stvari koje nije savladao , ali da isto tako ima želju i volju za novim saznanjima i iskustvima.
AMAJLIJA AVION KOJU UVEK NOSI SA SOBOM
Oko vrata ima amajliju avioncić silueta „Supermarin Spitfajer“.
„Engleski lovac iz drugog svetskog rata koji je spasio Britaniju i odbranio od neprijatelja. On je danas old tajmer. Postoje tri aviona koja su moja opsesija, a to su Supermarin Spitfajer, Mustang avion P 51, Thunderbolt . To su avioni koji su obeležili epohu i bez obzira na Sajam Tehnologije ni jedna avijacija, a ni kasnije u bliskoj budućnosti neće moći da se mere sa tom avijacijom. To je bilo doba romantične avijacije. Maksimalne brzine bile su od 650 do 700 km . Tu je bila prisutna vrhunska tehnika pilotiranja koja je dovodila do maksimuma, samo je falilo da ima pilota sa vrhunskom mastom“ govorio je Cakan.
VREDNOST ZLINA 526 F
Zlina 526 F da bi se sredio kompletno, opšta opravka iznelo ga je 30 000 evra. On je avion sredio za sebe. Kupio je krila I trup, a motor je dobio na poklon od jednog slupanog aviona.Tako da je celokupna opravka odradjena. Njegova trenutna vrednost na tržistu iznosi oko 60 000 – 80 000 evra. Stavio ga je na prodaju jer ta akrobatska opterecenja ne može vise da podnese kako je ranije podnosio.
intervju uradila Miljana Matejić
