Venčanje u belom kao pojam nastalo je u Velikoj Britaniji. Bela venčanica postala je simbol venčanja u viktorijanskom dobu, posle Kraljice Viktorije koja je nosila belu čipkanu haljinu na svom venčanju.
Tradicija bele haljine se pripisuje Kraljici Viktoriji, koja je izabrala da nosi belu haljinu od čipke, na njenom venčanju sa princom Alberta 1840. godine.
Mlade iz kraljevske kuće, pre Viktorije, nisu nosile tipično bele haljine, već su pre birale bogate “brokatne” haljine izvezene srebnim I zlatnim nitima, u crvenoj boji, kao vrlo popularnoj u zapadnoj Evorpi, uopste. Evropske I američke neveste su nosile obilje boja, uključujući I plavu, žutu I praktične boje, kao što su braon, crna I siva. Vest o beloj haljini se raširila preko Atlantika I u Evropi, a elita ju je sledila. Zbog ograničenja u tehnici pranja veša, bele haljine se prikazuju kao prilika za vidnom potrošnjom. Oni pre svega favorizuju način da se pokaže svetu da je mladina porodica imućna I da je deo visoke klase da mlada može izabrati haljinu koja bi mogla biti uništena radom ili polivanjem.
Iako su žene morale da nose veo u mnogim crkvama kroz najmanje 19.vekova, veo je simbol neveste , a njegova upotreba čak I kad je ne zahteva religija, poklapa se sa društvenim naglaskom da su skromne I dobrog ponašanja.
Bela haljina uskoro postaje simbolni status koji takodje sprovodi “konotaciju nevinosti I seksualne čistote.”
Srednja klasa evropskih I američkih nevesti usvaja potpuno ovaj trend tek nakon Drugog svetskog rata. Sa povećanjem prosperiteta u 20. veku, tradicija je takodje postala da se haljina nosi samo jednom.kako istoričar Vicky Howard piše: “… ako je mlada nosila belu venčanicu u 19.veku, verovatno ju je nosila u još nekim prilikama.” I kraljica Viktorija je svoju poznatu čipkanu venčanicu nosila restilizovanu za ponovnu upotrebu.
Prikaz venčanja u holivudskim filmovima, naročito posle Drugog svetskog rata, pomogao je da se iskristališe I sjedinjuje belo venčanje u normativnom obliku.
Stilu venčanja u belom je dat još jedan podstrek 1981. godine, kada je tri četvrtine milijardi ljudi širom sveta, gledalo venčanje Čarlsa, princa od Velsa I Dajane Spenser u njenoj beloj taft haljini sa velom dugačkim 25 metara. Ovo venčanje se smatra najuticajnijem venčanju u belom u 20. Veku.
Tradicionalno venčanje u belom nije definisano samo po boji haljine. Venčanje ćerke Viktorije, Kraljice Viktorije, za princa Federika Vilijema od Pruske, 1858. godine, uveo je horsku muziku u toku povorke, kada je standardna praksa bila muzika, bilo koje vrste tokom zabave, posle ceremonije venčanja.
Posle Prvog Svetskog rata, Bride’s Magazine (Magazin za Neveste) počinje da objavljuje, od 1934.godine, kao reklamni umetak pod nazivom So You’re Going to Get Married! ( Znači Vi ćete se udati! ) I kolumnu pod nazivom To the Bride ( Za Mladu), a njegov konkurent Modern Bride ( Savremena Nevesta ) počinje da objavljuje tek 1949. godine kada već postoji čitava industrija koja pruža usluge oko organizacije venčanja. Mladoženja može biti samo detalj: Novi urednik Savremene Neveste, započinje svoju kolumnu bez ironije: “ Ja zaista imam venčanje iz svojih snova, venčanje koje je plutalo oko moje glave godinama pre nego sto sam upoynala svog muža”.
Na severu Engleske, а možda i u celoj Engleskoj uopšte, mlada se očekuje da nosi nove dodatke, da bi obezbedila sreću tokom svog bračnog života. Oni su definisani kao „ nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno i nešto plavo.“ Lokacija plave stavke je uvek pitanje za znatiželjne, ako nije očigledna.
Potpuno venčanje u belom je iskustvo koje danas zahteva porodicu ili organizatora venčanja da organizuje štampane ili ugravirane pozivnice za venčanja, muzičare, dekoraciju za cveće i sveće, odeću za deveruše, cvet za mladoženju, devojčice koje bacaju latice ruža i nosioca prstena. Oni mogu da dodaju i knjigu utisaka kao opciju. I naravno, veliku belu tortu!
