Gradski odbor Demokratske stranke u Jagodini poštujući odluku Demokratske stranke kojom se otkazuju sve predizborne konvencije zbog uvođenja vanredne situacije u zemlji, solidarišući se sa svim građanima koji su izgubili imovinu, neće održati planirani skup povodom obeležavanja godišnjice ubistva Zorana Đinđića, saopštavaju jagodinske demokrate.
„Zoran Đinđić je više puta posetio naš grad, a Jagodinci ga se sećaju po citatima koje je izgovorio kada je bio u Jagodini. Jedan od tih citata je i onaj izgovoren decembra 1997. godine kada nam je poručio da se on vraća za Beograd, ali da mi ostajemo ovde i da mi moramo da vodimo brigu o našem gradu, što je značilo da građani i političke stranke u Jagodini moraju da se međusobno dogovore i sarađuju za dobrobit svog grada bez oslanjanja na Beograd.
Još jedna poseta našem gradu koja je ostala upamćena po čuvenim metaforama kojima je često pokušavao da objasni i pokrene stvari na bolje, desila se 6. marta 2002. godine u okviru turneje „Srbija na dobrom putu“, kampanje koja je bila jedinstvena po tome što je to prvi put da se organizovano vršila poseta jednog premijera velikom bruju gradova i opština u Srbiji a da izbori nisu bili raspisani. Zoran je želeo da ljude pogleda u oči, da vidi kako žive i koji su njihovi realni problemi, ali i da pokuša da promeni način razmišljanja i pokrene stvari na bolje.
Istog dana posetio je i Dom učenika gde je pred više od 500 studenata ukazao na problem trgovine narkoticima, kao i da zna ko su najveći distributeri narkotika u Srbiji i tom prilikom je najavio ozbiljnu borbu protiv kriminala. To je ujedno bila i njegova poslednja poseta Jagodini.
Sećanje na Zorana uvek povlači sa sobom i sećanje na period kada je bio premijer Srbije, kao i na okolnosti koje su dovele do njegovog ubistva. Prisetimo se nekih istorijskih činjenica koje su dovele do ovog stravičnog zločina…
Narodna skupština Republike Srbije izabrala je 25. januara 2001. godine prvu demokratsku, nekomunističku Vladu Srbije posle 60 godina, čiji predsednik je bio dr Zoran Đinđić.
Na Skupštini stranke održanoj 5. oktobra 2001. usvojen je novi program stranke na kojoj su definisani osnovni principi: reforma savezne države, uspostavljanje mira na Kosovu, regionalna saradnja, članstvo u EU, jačanje demokratskih institucija, decentralizacija Srbije, jačanje lokalne samouprave, nezavisno sudstvo, borba protiv korupcije i kriminala.
Sveobuhvatnost zahvata kojim je DS nastojala da menja društvene odnose u Srbiji imala je nebrojene protivnike: privilegovane bogataše, korumpirane biznismene, haške optuženike, izvršioce teških zlodela po nalozima režima Slobodana Miloševića, neprofesionalne i potplaćene novinare, političare iz opozicionih stranaka.
Sve te okolnosti uticale su na stvaranje atmosfere u kojoj se mogao dogoditi jedan od najtragičnijih događaja u novijoj srpskoj istoriji — ubistvo prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Dobar deo građana tek posle ubistva kao da se osvestio i shvatio i veličinu i značaj Đinđićeve namere da Srbiju učini boljom, ali je shvatio i veličinu gubitka“.
