Šta vam nedostaje ? Vrućina zimi i hladnoća leti? Bolje plaćeni posao ? Ili bilo kakav posao? Žena koja manje priča i deca koja više slušaju? Nedostaje Vam zdravlje kad ste bolesni i pažnja kad ste zdravi? Veći auto, veći televizor, veći telefon, a manji računi? Još 25 kvadrata? Više seksa, a manje obaveza? Ljubav? Mada, kad se pomene nedostajanje ljubavi, obično pomislimo kako nismo dovoljno voljeni. Bar ne onoliko koliko mislimo da zaslužujemo. Nikad ili retko, ne pomislimo da smo mi ti koji ne volimo dovoljno. A i kako bi mogli ? Bez mene, za mene, ovaj svet ni ne postoji.

joca7Šta meni nedostaje? Evo, mislim … 10 cm visine, manje rate za kredite i sva četiri nova amortizera na kolima. Karte za koncert Hladnog piva sam nabavio neki dan, pa sam to precrtao sa spiska.
Ne, ozbiljno, zar nije neobično da od onih što žive u “ karton naseljima “ , pa do onih koji poseduju kamione i avione, svima nešto nedostaje? Uvek nešto fali, što nam sreću kvari. Zašto je to tako? Može li uopšte drugačije?
Iskreno – pojma nemam. Biti skroman,snishodljiv i zadovoljan svime što nemaš, ne vodi nikud. Nema progresa, nema promena, nema zadovoljstva.
S druge strane, neprekidno juriti za još nečim, za još novijim, skupljim, većim, jačim, lepšim . . . potpuno je besmisleno kao jurenje spostvene senke. Zaludan posao.
Da li je ravnoteža i mera između ovih krajnosti moguća? Jeste. To je umeće življenja, koje je retka pojava koliko i ovaj plavi Mesec koji će danas da se pojavi.
Iz perspektive početka, život izgleda beskonačno dug. Iz perspektive kraja, život ima dužinu životnog veka barske mušice. Tu racionalizacija nije od pomoći. Tako je, ako Vam se tako čini, kako to reče Pazolini. Kako ćete ispuniti vreme između te dve krajnosti, zavisi samo od Vas.
Dobro, prihvatam argument genetike, okruženja, vasptanja i svega ostalog. Nek to nije samo ram, nek je i skica Vašeg života, ali boje na toj slici dodajete sami. Ako je sivo, Vi ste ga sivim učinili. Oprezno birajte boje! Oprezno mešajte boje! Neke od njih prosto ne idu zajedno.
Ali, da se vratim na nedostajanje. STVARNO može da nedostaje samo ono što se voli. To nema zamenu. A, samo su ljudi vredni ljubavi, sve drugo ima alternativu. Ljudi nemaju replike. I kad izgubimo nekog koga volimo, ostaje nam ljubav koja bol nedostajanja vremenom učini. . . manje plavim. Ljubav dodaje tople boje našem sećanju, našem nedostajanju, našem bolu. Čini da podnesemo život. Ljubav se nikad ne piše u kontekstu prošlosti, jer ako volimo jednom, volimo uvek. Ako prestanemo da volimo, ako neko prestane da nam nedostaje, nismo ga ni voleli. Zato,dobro razmislite KO ili ŠTA Vam nedostaje. Neka nedostajanja su smešna, ali ona prava su nenadoknadiva.

Nema komentara