Verujem da je svako od vas, bar jednom, naišao na naslov u novinama – “ Srbijom vladaju Tajna društva “ , “Srbija u kandžama Masona “ i slično. E, pa, rešio sam da razrešim tu misteriju – ko vlada Srbijom ?

Unapred mi je žao ljubitelja teorija zavere, ali odgovor je mnogo prozajičnij od pomenutih naslova. Srbijom vladaju penzioneri ! Prosto, ko Velja Ilić. Pogledajmo činjenice – penzionera ima skoro koliko i onih koji rade. Tako da svaki zaposleni, hteo – ne hteo, izdržava sebe, porodicu i jednog anonimnog penzionera . Što je skroz humano, ali ekonomski neodrživo. Na penzije ide 15 % BDPa, a njihov glasački potencijal je toliki da ni Vučić ne sme da im stane na žulj. Jer, zaposlenog možeš da otpustiš, ali penzioneru ne možeš ništa. Zatim, penzioneri su grupacija kojoj, za razliku od mladih, ne preti odliv mozgova, naprotiv, čak, i oni “ odliveni “ , vraćaju se iz belog sveta da svoju deviznu penziju krckaju u otadžbini. E, sad, tu ima malo razmimoilaženja u pogledima.Takoreći razroko gledanje na stvari. Devizni penzioneri primaju više para mesečno nego domaći, dinarski, za šest meseci. Divizni to objašnjavaju time da su oni svoju penziju zaradili, a ovi domaći su je dobili, pa ne mogu da se bune ni kad im od toga oduzmu 10 % za više ciljeve. Penzionerska posla. Penzioneri održavaju i socijalni mir. Izdržavaju svoju decu koja su u poodmaklim 30tim ili 40tim godinama života, jer deca nemaju posao, pa samim tim, ako se ikad i zaposle, teško da će dočekati da i sami uživaju blagodati penzijskog života. Oni koji imaju sreće da im se deca zaposle, imaju druge zanimacije. Čuvaju i vaspitavaju unučiće, kuvaju ručkove idu u nabavku . . . kuća počiva na penzioneru. Statistika kaže da broj novorođenih beba i ljudi koji svakodnevno odlaze u penziju isti. Dakle, ni biologija nije nešto što može da oslabi apsolutnu moć ovih “ vladara iz senke “. Doduše, ima i onih penzionera koji nisu društveno odgovorni. Tu spadaju pripadnici trećeg doba koji bi da nadoknade sve ono što su u prva dva propustili. U prvom dobu nije bilo para, u drugom je manjkalo vremena, a ovo treće nekako nadoknađuje propušteno. To su penzionerske “ crne ovce “. Umesto da i dalje budu stubovi društva i pomognu sad kad je najteže ( kao da je ovde nekad bilo lako ) , tako što će da nađu neki poslić i nastave da sinovima zarađuju za cigarete i tikete u kladionicama, a ćerkama za šminku i izlaske, oni se okrenuli sopstvenom životu. Sramotno. Na sreću, takvih je malo i svojim lošim primerom retko privlače ostale savesne penzionere.

I ako pisana sasvim drugim povodom, nekeko se na kraju nameću stihovi genijalnog Branislava Nušića : “ Zato i vi ne mučite se džabe, srpska deco postanite babe “ .

Nema komentara