Legenda srpskog i jugoslovenskog glumišta Velimir Bata Živojinović (83) preminuo je sinoć u 22:45 sati u bolnici Sveti Sava u Beogradu.

Osamdesetdvogodišnji glumac je početkom jula 2012. godine doživeo težak moždani udar od kog se oporavio, u oktobru 2006. imao je srčani udar, a bolovao je i od gangrene, koju je u nekoliko navrata lečio na Kubi, gde živi njegova kćerka.

Poslednjih par meseci proveo je na oporavku kod kuće, uz suprugu Lulu i unuku Dinu. Ipak, stanje mu se pre nekoliko nedelja ponovo pogoršalo, pa je Bata hospitalizovan i amputirana mu je noga.

Živojinović je odigrao najviše uloga u celom regionu, a u svetu je poznat pre svega po ulozi u filmu „Valter brani Sarajevo“, koji je mega popularnost doživeo u Kini.

„Ljudi se često poistovećuju sa onim što su uradili, a to je, prema mom mišljenju, veoma opasno po zdravlje. Nisam to što sam radio… Običan sam, normalan čovek. Radio sam svoj posao, izvodio glumačke radove, ništa drugo. Nisam živeo tuđe živote, svojim sam bio zadovoljan. Polovinu filmova u kojima sam glumio nisam ni gledao. I, pravo da vam kažem, dosta toga jedva da je i vredno pomena“ rekao je nedavno za Kurir.

Rođen je 5. juna 1933. u selu Koraćica blizu Beograda.

Kao petnaestogodšnjak je radio kao scenski radnik i statirao u Akademskom pozorištu „Branko Krsmanović“ u Beogradu. Poptom je pohadjao srednje glumačke škole u Nišu i Novom Sadu.

Posle završetka srednje škole upisao je pozorišnu akademiju u Beogradu.

U Beogradskom dramskom pozorištu je igrao nekoliko godina i u tom periodu je imao i do 300 angažmana godišnje.

Na filmu, kojem se potpuno posvetio, debitovao je 1955. u „Pesmi sa Kumbare“ Radoša Novakovića.

Po Živojinovićevim rečima, prvu značajniju ulogu dobio je 1957. godine u filmu Veljka Bulajića, Vlak bez voznog reda.

Živojinović je igrao u više od 340 filmova i TV serija.

Publika ga pamti po ulogama u partizanskim filmovima snimanim šezdesetih i sedamdesetih godina, Valtera u „Valteru u Sarajevu“ Hajrudina Krvavca, u filmovima „Bitka na Neretvi“ i „Kozara“ Veljka Bulajića, kao pijanog Zagorca iz „Breza“ Anta Babaje, kao i ulozi „U raljama života“ Rajka Grlića.

Tu su i antologijski filmovi srpske kinematografije „Maestro i Margarita“, „Skupljači perja“, „Tri“.

Pamte se i njegove uloge u lakim komedijama.

Dobitnik je nagrade za životno delo „Slavica“, u dva navrata „Zlatne arene“ Jugoslovenskog filmskog festivala u Puli i brojnih drugih priznanja.

Posle uvođenja višeštranačkog sistema u Srbiji izabran je za poslanika Socijalističke partije Srbije u nekoliko saziva parlamenta, a 2002. je bio i njen kandidat za predsednika Srbije, kada je osvojio oko 120.000 glasova.

Živojinović je bio među osnivačima, a jedno vreme i predsednik Udruženja filmskih glumaca.

On je i jedan od osnivača Filmskog festivala u Sopotu.

Na ovogodišnjem Festu dodeljena mu je nagrada Beogradski pobednik za životno delo.

Blic

Najčitanije SADA:

Nema komentara