Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić upozorio je da bi rate kredita u evrima u budućnosti mogle da rastu.

Vujčić je ukazao na riskantnost vezivanja kredita uz euribor ili libor odnosno uz kamatne stope prema kojima banke zajme novac drugim bankama. Dodao je kako je trenutno nešto više od trećine stambenih kredita u Hrvatskoj vezano uz euribor ili libor.

„S obzirom na nivoe na kojima su danas euribor i libor, možemo s puno većom izvesnošću nego ranije očekivati rast tih kamatnih stopa u budućnosti, što bi moglo dovesti do bitno većeg rasta rata kredita nego što ljudi očekuju“, kazao je Vujčić.

Ekonomista Ante Babić smatra da u budućnosti ne bi trebalo da bude povećanja rata kredita u evrima, odnosno da korisnike kredita u evrima, prvenstveno stambenih, ne čeka sudbina koja je zadesila korisnike kredita vezanih za švajcarski franak.

„Ne znam tačno na što je guverner Vujčić mislio, ali ne verujem da se to može dogoditi. Svima je u interesu da se podstakne tržište nekretnina, a to se neće postići povećanjem kamatnih stopa već njihovim smanjivanjem“, kazao je Babić.

Štaviše, Babić ističe kako su u Hrvatskoj i dalje previsoke kamate na kredite, odnosno da su znatno iznad proseka Evropske unije i da bi baš zbog toga stvari mogle krenuti u suprotnom smeru od onoga što najavljuje guverner.

„Postoji mogućnost da hrvatski građani u budućnosti više počnu podizati kredite direktno iz banaka zemalja Evropske unije i u tom bi slučaju postajala tendencija smanjenja ovdašnjih kamatnih stopa na kredite“, naveo je Babić.

Velika likvidnost i rekordno niske kamatne stope ECB-a od 0,05 posto održaće se još najmanje godinu i po, kaže jedan ekonomski stručnjak iz bankarskih krugova koji je želio ostati anoniman.

„Prema vrlo pouzdanim istraživanjima, do rasta referentne kamatne stope, koja će uticati na kretanje euribora neće doći pre 2018. a do tada ovdašnje vlasti imaju i mnogo prostora i mnogo alata da uklone eventualne rizike koji bi mogli dovesti do povećanja rata kredita u evrima“, rekao je taj stručnjak.

I on projenjuje da su vrlo male šanse da ovdašnji korisnici kredita u evrima dožive sudbinu korisnika kredita u švajcarskim francima. Da do toga ne bi trebalo doći potkrepio je činjenicom ovdašnje aktuelne slabe tražnje za kreditima, odnosno i on smatra da postoji vrlo velika verovatnoća da će sve više građana Hrvatske po kredite početi odlaziti u inostranstvo.

jutarnji.hr

Nema komentara