Pre mnogo vekova, kada su Srbijom vladali Nemanjići, nicali su manastiri, ali su se i mnogi monasi pred naletom turaka sklanjali u najbezbednija i najzaklonjenija mesta. Na mestima gde priroda nije štedela na ukrašavanju. Monasi su išli stazom starog grada Petrusa, koji po nekim predanjima datira iz rimskog doba.

1STAZAMAU toj čistoti mnogo vekova kasnije razvio se život, naselje Zabrega, ali njegovi meštani, konkretnije Društvo „ Petrus“ iz Zabrege, čuva ovaj kompleks sačinjen od velikog broja ostataka manastira i prirodnih lepota, Malu Svetu Goru, ali dozvoljavaju i drugima da taj iskreni osećaj lepote dožive, organizujući ture pešačenja pod nazivom „Stazama petruških monaha“, autor staza, ideje i imena, jeste potpredsednik društva Vladan Vučković.

„ Pešači se kanjonom uz Crnicu i obilazi se mala Sveta Gora, Crnička, ostaci crkve i manastira u kanjonu Crnice“, rekao je na početku našeg razgovora Vlada Vučković, potpredsednik društva „ Petrus“.

 

Stazom dužine oko 15 km, na mirnom mestu, oazi zdravlja, stvaralaštva i inspiracije, šetali su planinari sledećih društava, PSK „ Kapaonik“, Beograd, PK „ Javorak“ , Paraćina, KP „ Zrenjanin“ , Zrenjanina, KAUP „ Resavica“ iz Resavice i Društvo „ Petrus“ iz Zabrege, a sve to je svojom kamerom propratila Tv „ Resava“ , kojoj se Društvo zahvaljuje.

2STAZAMARanijih godina, priča potpredsednik, pešačenje je počinjalo u Popovcu a završavano u Sisevcu, međutim, ove treće godine, održavanja, počelo je u Zabregi i u njoj se završilo.

Planinari su imali prilike da vide mnoge zanimljiva mesta, krenuli su iz centra sela, posetili crkvu Svete Petke, manastir Namasija u kome se nalazi „ mutvak“ jedini u Srbiji, a to je deo monaške trpeze, koji je služio za pripremu hrane i pečenje hleba. Zatim su krećući se dalje obišli vidikovac kamen Đuline ispod pećine Masni kamen, zatim kompleks ostataka crkve Sv. Đorđa, Sv. Nedelja, manastir Sveti Arhanđeli, vidikovac Bodenovac. Zatim se vraća u selo Zabrega, gde se mogu videti ostaci manastira Petruša, Ognjena Marija, drevnog grada Petrusa koji je smatra se dobio ime po velikom broju stena, zatim se stiže do Krstatih stena, koje je po legendi Đura Jakšić opevao u pesmi „ Otadžbina“ ali tu raste i divlja višnja, i na kraju manastir Sv. Jovana Glavoseka, na sličan način nam je stazu opisao njen idejni tvorac.

Nažalost, od većine manastira, ostao je samo kameni trag da seća na njihovo postojanje, ali oni su vredno blago ovoga mesta, važan turistički i duhovni potencijal, zato njima Društvo „ Petrus“ posvećuje posebnu pažnju, svi manastiri datiraju iz perioda srednjeg veka, što je veoma značajno i za proučavanje istorije ovog kraja.

5

Protećiće još mnogo godina rekom Crnicom, dok se ne izvrše sva potrebna arheološka istraživanja, a ovo društvo se brine koliko je moguće da očuva te kamene mudrace koji nas motre sa visokih bregova, želi da očuva izvor prirode i istorije, za nove generacije.

Nema reči da se takva priroda opiše, taj vazduh se mora udahnuti, a ta priroda koja nesebično prihvata svakog šetača, doživeti, ako ne više, onda makar jednom u ovozemaljskom životu.

 

 

tekst Marko Mirković, foto: V. Vučković

 

 

 

 

Nema komentara