Svako od nas poseduje makar jednu platnu karticu u novčaniku. Kartičarstvo je u Srbiji odavno zaživelo, a banke svojim marketinškim aktivnostima reklamiraju kartice kao najsigurniji novac kojim se svaka kupovina obavlja lako i brzo.

Iako smo svi odavno osetili prednosti korišćenja kartica, ipak ovo malo parče plastike ne može da plati baš sve ono što svakodnevno kupujemo. Kupovina hleba i kifli u pekarama, kupovina žvaka na trafikama, dopuna Bus plus kartice sve se plaća gotovinom. Plaćanje partcipacija u domovima zdravlja moguće je izvršiti samo gotovinom, a plaćanje usluga, doplata raznih uverenja u većini državnih ustanova nije moguće izvršiti na licu mesta, već građani sa nalogom za uplatu moraju u prvu poštu ili banku.

Tek od skoro je zaživelo plaćanje taksija karticama, ali još uvek ne u svim udruženjima. Naxis taxi je prvi opremio svoja vozila čitačima kartica, dok u Beotaksiju, Lux taksiju i NBA taksiju samo neznatan broj vozila nudi ovu mogućnost, a Pink taksi tek najavljuje ovu mogućnost za sva svoja vozila. Većina malih trgovaca izbegava uvođenje plaćanja karticama. Razlog je jednostavan. Banke naplaćuju provizije i prodavcima robe i usluge. Pored toga što za korišćenje pos terminala banka uslovljava minimalni mesečni promet na računu, najćešća provizija koju banka uzima od prodavaca ide i do 5 odsto na svaku transakciju uz mogućnost zadržavanja novca prodavca do jedne radne nedelje.

Upravo ovakvi cenovnici poslovnih banaka male trgovce teraju od prihvatanja kartica, jer bi u suprotnom bili prinuđeni da podignu cenu svojih usluga, što bi istrošene novčanike građana Srbije odvelo kod nekih drugih, jefitinijih, pa makar svaku kupovinu plaćali gotovinom.

kamatica.com

Nema komentara