Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika, koji je stradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj i kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu u svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, medju kojima je i sveti Trifun.
Sveti Trifun živeo je u trećem veku, a rodjen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili vrlo pobožni i tu pobožnost su preneli i na svog sina.

U svom životu bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je svojim molitvama lecio mnoge bolesnike od raznih bolesti.
Po predanju Sveti Trifun, je izmedju ostalih iscelio i Gordu, kcerku rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke teske dusevne bolesti od koje nijedan lekar nije mogao da je izleci. Car ga je zbog toga bogato nagradio, ali on je sve svoje darove razdelio siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je pretrpeo strasno mucenje i na kraju umro.
Srpska pravoslavna crkva, verujuci u cudnu moc molitvenog zastupnistva svetog mucenika Trifuna, ustanovila je narociti molitveni cin, koji se vrsi sa njivama, bastama ili vinogradima. Sveti Trifun se smatra zastitnikom poljskih useva.

Postoji verovanje, ako na Trifundan pada sneg ili kisa, bice kisna i rodna godina, ako je vedro, godina ce biti susna i nerodna. Svetog Trifuna slave i gostionicari, a on je i zastitnik grada Kotora.
Zitija i hriscansko stradanje oba svetitelja opisana su i u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovica, prema kome je velikomucenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od maca hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moci svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu cuvao guske i jedini je mogao pomoci bolesnoj kceri cara Gordija. Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rodjen
.
Sveti Valentin, kako pise vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, cime je mnoge preobratio u hriscansku veru.
Valentin je sa svojim sledbenicima posecen macem 273. godine, zapisano je u Prologu.

Po zapadnohriscanskom verovanju Valentin je mucenik iz 3. veka nove ere. Priznat je kao svetitelj koga su postovale sve mlade devojke nesrecne u ljubavi. Kada je u starom Rimu, imperator Klaudije II zakljucio da su neozenjeni muskarci bolji ratnici od onih koji imaju zene i porodicu, zabranio je brak mladim muskarcima, kako bi oni bili njegovi potencijalni vojnici. Zato je Valentin u tajnosti vencavao mlade parove, sve dok ga nisu otkrili. Klaudije je naredio da ga ubiju, sto je i ucinjeno 14. februara 269. godine nove ere. Po legendi, Valentin je pred smrt poslao slepoj tamnicarevoj cerki pismo u kojem se nalazio safran i zahvalnost na njenoj ljubaznosti. Onda se desilo novo cudo, jer ona je progledala posle tog njegovog cudotvornog pisma.
Veruje se da, od tada muskarci na taj dan svojim „draganama“ salju ljubavne poruke.
Praznik zaljubljenih
Obicaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potice iz vremena anticke Grcke i Rima, kada su slavljena bozanstva plodnosti i zastitnici svetosti braka. Ovaj praznik posebno je popularizovalo potrošačko društvo i od njega je napravljenpraznik za trošenje novca.
Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, obicaji su razliciti i sve vise se vezuju za potrosacko drustvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan postuje pretezno vekovna tradicija crkve.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandzije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.

izvor www.astrolook.com

foto Večernje novosti

 

 

 

Nema komentara