Zemlja koja poslednjih nedelja postaje paradigma šizofrene politike Evropske unije danas izlazi na referendum. Na referendumu njeni građani treba da se izjasne da li će podržati zahteve evropskih kreditora i živeti pod nepodnošljivim neorobovlasničkim uslovima koje diktiraju evropski bankari ili će izabrati put neizvesnosti koje donosi odbijanje zahteva i eventualni izlazak iz EU.
Koliko je Evropska unija bila od početka na staklenim nogama pokazuju i dokumenta koja je nedavno objavio nemački Špigl koja govore o tome da Italija i Grčka nisu ispunjavale osnovne kriterijume za ulazak u Evropsku uniju ali da im je progledano kroz prste kako bi sama ideja dobila na popularnosti i bila šire prihvaćena, šta tek onda reći za Španiju i Portugaliju, Bugarsku i Rumuniju, osim da se pokornost nagrađuje. Sve ovo je realizovano iz fanatične želje da EU bude jak pandan Rusiji i zato je bilo bitno što više država uvući u priču bez obzira na objektivne okolnosti. Ovo je jedno lice Evropske unije.
Druga strana medalje je još gora. Bez ikakve provere poreske, fiskalne politike kao i politike zapošljavanja, i bez ikakvih garancija Grčka je dobijala kredite i kredite od te iste Evropske unije kako bi političari zadovoljili svoje glasačko telo i kako ne bi talasali. Javni sektor je postao preglomazan, 2010. godine imao je preko 800 000 ljudi. Kada su krenuli da tonu, ta ista Evropa nastavlja da im i dalje daje nove kredite, a ta sredstva čim bi bila odobrena, većinskim delom su se vraćala kroz rate i kredite na račune privatnih banaka tih istih zemalja spasilaca. Odobre ti kredit da vratiš kredit ali svaki put i glavnica i kamata nenormalno rastu. Kakva je ideja Nemačke i drugih poverilaca da se naplate, a plan sigurno postoji, videćemo u narednim nedeljama, jer niko ne daje novac da bi ga bacao, a pogotovo Nemci. Jedini koji mogu da im poremete planove su Siriza i Cipras, koji je kao poslednji adut na sto stavio poziv na referendum, jedino da bi kupio vreme, i da smisli šta da radi, jer niti ima para da zadovolji kreditore, a nema ni ideju kuda dalje. Jedino što on ima to je plebiscitarna podrška Grka za njegovu ultralevičarsku priču, koja jeste utopistička ali im daje veru da postoji humano rešenje.
Ja volim grčku kulturu, ljude, muziku, hranu i grčko more. Ali sam takođe svojim očima gledao vlasnika vile, u kojoj sam pre desetak godina odsedao, koji je imao državnu službu u Haniotiju a živeo je u Pefkohoriju. Ujutru bi odlazio na posao udaljen 7 km na skuteru oko 7 i 45 h, a sa posla je dolazio oko 09.00 h noseći u kesi hleb i mleko, što možemo pretpostaviti da je za to vreme svratio i do supermarketa. Na moje pitanje da li je izašao na doručak, on mi je sav ponosan odgovorio “ … ne, ne, ne, gotovo za danas, sve gotovo…”. Sledeće moje pitanje je bilo kolika mu je plata, njegov odgovor je bio 1500 eura. Pritom je svake godine na ime najma vile koja ima 14 apartmana, bazen, saunu, kafić, parking inkasirao 40 000 eura. Na moje pitanje zašto radi u opštinskoj službi kad dobija dosta novca za najam vile, odgovorio mi je “a sto da ne radi kad moze, imao sam kako vi Srbi kazete veza za posao, sto da ne radi 1500 eura nije za bacanje, a vidis da ja odem i vratim se za sat- dva nije tesko, sto da ne radi..”. Interesovalo me je da li se tako ponasaju i njegove kolege, odgovor je bio potvrdan. Dve godine kasnije kada su već počele mere štednje, jednog letnjeg jutra sam ga video kako dolazi sa posla mrzovoljan, pitao sam u čemu je problem, rekao mi je da je primio platu. Na moje pitanje da li su mu smanjili platu, rekao mi je da nisu, ali da je on primio 1500 eura, a da su oni što ostaju da rade svih 8 sati koliko i traje radno vreme, dobili stimulaciju 10%. Neverovatno zar ne. Ovo je samo jedan primer kako je grčka administracija shvatila mere štednje i racionalizacije. Niste trebali da budete prorok da vidite u kom pravcu ova lepa zemlja ide. Sledećih godina su krenuli otkazi, smanjenja plata, smanjenje penzija. E, sad oni Grci koji ne žive pored mora, koji nemaju apartmane, nemaju veze u politici i visokim krugovima, oni koji stvarno žive od svog posla, oni su na svojim leđima osetili sav teret krize i stezanja kaiša. Oni koji su živeli kao moj poznanik i danas, a i sutra živeće dobro. I bilo šta da se desi oni će uvek preko leta izdavati svoje apartmane. Da li za eure, da li za drahme, nije bitno biće para. Uvek je najteže običnim ljudima, službenicima, radnicima koji žive od sve manjih plata i penzionerima kojima su nekoliko puta smanjivali penzije. A to je većinsko stanovništvo Grčke. Za njih će današnji referendum biti tamni vilajet. Ako glasaju DA kajaće se, ako zaokruže NE opet će se kajati.

Milan Jakovljević

Nema komentara