Na današnji dan, 354. godine u Antiohiji je rođen Sveti Jovan Zlatousti, nekadašnji carigradski patrijarh. Pravoslavni vernici danas slave krsnu slavu, a za ovaj dan se vezuju i interesantna verovanja. U pojedinim krajevima Srbije, žene koje se na Svetu Petku mole da zatrudne ili da se lakše porode, oko ruke obmotaju konac. Od Svete Petke do Jovana Zlatoustog prođe mesec dana, za to vreme konac stoji na ruci, a ako pukne baš na Svetog Jovana, smatra se da to ne sluti na dobro.

Na Jovana Zlatoustog se izbegava svako korišćenje konca, vunice, strune, tj. šivenje, pletenje, vezivanje. Veruje se da onaj ko tada prekine nit (konac) time prekida i svoj život.

Pošto u srpskom narodu Sveti Jovan važi za učenog sveca, veruje se da je na dan kada on slavi dobro uzeti knjigu u ruke i pročitati bar neki njen deo.

Sveti Jovan zlatousti je u tajne hrišćanstva ušao nakon smrti roditelja, kada se zamonašio. Taj svečani čin pratili su lično apostoli koji su ga blagosiljali i prorekli mu veliku službu, veliku blagodat i veliko stradanje.

Pod spletkama Patrijarha Teofila Aleksandrijskog, Sveti Jovan je zbačen sa prestola 402. godine. Ponovo dolazi iz prvog progonstva, a naposletku Evdoksija ga progoni u Kukuz, gde je umro 407. godine. Odavde piše najveći deo pisama, među kojima i 17 Pisama Olimpjadi.

Smatra se da je najvećim tumačem Svetog Pisma, najboljim hrišćanskim besednikom, učiteljem hrišćanskog života, idealni primer Crkvenog pastira i stradalnik za Jevanđelje Hristovo koje je propovedao.

Crkva ga slavi više puta u toku godine. 30. januara zajedno sa Sv. Vasilijem Velikim i Sv. Grigorijem Bogoslovom – Sveta Tri Jerarha, i posebno 27. januara i 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru.)

Nema komentara