Na današnji dan oslobođen je Aušvic

0

Godišnjica sovjetskog oslobođenja Aušvica 27. januara 1945. se u svetu obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, Sovjetske trupe su 27. januara ušle u Aušvic.

Kada su oslobodici stigli, pisac Primo Levi – jedan od najslavnijih preživelih – ležao je u logorskoj bolnici, oboleo od šarlaha. Vojnici su upućivali „neobične poglede pune stida ka opruženim telima, trošnim kolibama i nama nekolicini preživelih“, napisaće on kasnije.

„Nisu nas pozdravili niti se smešili; delovali su kao da ih muči ne samo saosećanje već i… Osećanje krivice što takav zločin uopšte postoji.“

„Videli smo izgladnele, izmučene, iscrpljene ljude“ rekao je vojnik Ivan Martinuškin pričajući o oslobođenju logora smrti. „Videli smo im u očima da su srećni što su spašeni od ovog pakla.“

Za manje od četiri godine, nacistička Nemačka je u Aušvicu sistematski ubila najmanje 1,1 milion ljudi. Skoro jedan milion od njih bili su Jevreji.

Aušvic je najveći i najužasniji logor smrti. Tamo je sistem nacista za ubijanje doveden do savršenstva. Organizator masovnih ubistava bio je Adolf Ajhman. On je na čelu takozvane Uprave za jevrejske poslove, u glavnom štabu nemačkog Rajha, i deo je aparata terora SS-a. Posle rata Ajhman je pobegao u Argentinu, uz pomoć Vatikana.

U maju 1960. godine Ajhmana je pronašla izraelska tajna služba i sprovela ga u Izrael, gde mu je suđeno. On je pokušao da umanji svoju ulogu u holokaustu. „Gnušam se i osuđujem uništenje Jevreja koje su naredile tadašnje nemačke vlasti.“ Ipak, nije uspeo da pobegne sam od sebe: „Bio sam samo alat u rukama jačih i moćnijih sila i nedokučive sudbine“, izjavio je Ajhman pre sudom. Njegov cinizam mu nije pomogao – proglašen je krivim i pogubljen 1962.

Oni koji su deportovani u logor bili su usmrćeni gasom, izgladnjivanjem, prinudnim radom, pa čak i u medicinskim eksperimentima. Ogromna većina umrla je u logoru za istrebljenje Aušvic-Birkenau.

Koncentracioni logor u Aušvicu, oko 60 kilometara jugozapadno od Krakova, izgrađen je 1940. godine. Septembra 1941. komandant logora Rudolf Hes dao je naređenje da se otrovni gas ciklon B koristi za ubistvo logoraša. Ciklon B služio je kao sredstvo za dezinfekciju, i njegova isparenja su smrtonosna u roku od nekoliko minuta. Od 1942. Jevreji iz cele Evrope deportuju se u Aušvic. Od 1943. Jevreji, Sinti, Romi i druge žrtve nacista ubijaju se „industrijski“. Logoraši se sprovode u četiri gasne komore i zatim spaljuju u džinovskom krematorijumu.

Ali nisu sve žrtve Aušvica umrle od gasa. Neposredno nakon dolaska u stočnim vagonima, gomila ljudi „selektovana“ je kod rampe za istovar, kako su to govorili nacisti. Lekari i SS razdvajali su zatvorenike na one koje će odmah ubiti gasom i na one koje će preživeti dolazak. Jedan od lekara je i Jozef Mengele, koga su prozvali „Anđeo smrti iz Aušvica“. Pored „selekcije“ Mengele je sprovodio i zverske eksperimente – neke od njih i na deci.

Mengele je takođe pobegao u Argentinu nakon rata, kasnije u Paragvaj i Brazil, gde je umro 1978. O njemu za BBC priča Anita Lasker. „Mengele je dovodio žene u poznati Blok 10 i tamo vršio eksperimente. Sterilizovao je žene, odnosno, eksperimentisao, onako kako se to obično radi sa životinjama. Ali Jevreji su im bili dovoljno dobri za to. Dalje, eksperimentisali su i sa blizancima. Jezike su im gotovo čupali iz usta, ili otvarali noseve“.

Oni koji su bili čvrste građe, morali su na prisilni rad. Na primer, fabrika hemikalija IG boje, imala je poseban pogon u Aušvic-Monovicu za logoraše. Radili su sa nedovoljno odeće, hrane i medicinske nege. Nakon nekoliko meseci robovskog rada zatvorenici su izmoždeni i umiru od gladi, hladnoće ili nesreća u radu.

Oni koji nisu više mogli da rade vraćali su se u logor smrti. SS je u Aušvicu ubio preko milon ljudi. Da bi sakrili tragove zločina pred Crvenom armijom, SS je razneo gasne komore krajem 1944. i većinu logoraša proterao u pravcu zapada. Na primer, Šarlota Grunov i Anita Lasker prebačene su u Bergen-Belsen u Donjoj Saksoniji i tamo su ih sredinom aprila 1945 oslobodili Britanci.

 

Sećanje na neshvatljivu tugu

Zatvorenici napuštaju logor Aušvic – Birkenau 26.1.1945.

Zatvorenici koji su ostali u Aušvicu mogli su već da čuju sovjetsku artiljeriju. Ali SS je nameravao da spreči da Crvena Armija oslobodi logor. Oni okupljaju izgladnele logoraše i teraju ih na danonoćni marš. Ko god zaostane, dobija metak. U marš smrti pošlo je 56.000 ljudi i za oko 15.000 njih to je bilo poslednje putovanje. Njihovi leševi ostali su pored puta.

Holokaust, koji Ajhman naziva „nedokučivom sudbinom“ koštao je života više od šest miliona ljudi, od toga najmanje 5,6 miliona Jevreja i oko pola miliona Sinta i Roma. Sistematski su proganjani i invalidi, homoseksualci i Jehovini svedoci. Među ubijenima je bilo 1,5 miliona dece. Od 1996. u Nemačkoj se svake godine 27. januara zvanično obeležava sećanje na žrtve nacističkog režima.

Šest miliona Jevreja umrlo je u Holokaustu – nacističkoj kampanji da se istrebi evropska jevrejska populacija. Aušvic se nalazio u samom središtu tog genocida.

Autori: Birgit Gerc / Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović

dw.com

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas da unesete ime