Beograd — Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović i gradonačelnik Beograda Siniša Mali proglašeni su večeras za „Najevropljane 2014. godine“. Ko dodeljuje ovu nagradu?

„Za mene je Evropa jednakost, mogućnost za sve, ali i pravda za one koji su najranjiviji“, rekla je Zorana Mihajlović, primajući nagradu za oblast ekonomije i privrednog razvoja.

Ona je kazala da su „Najevropljani“ oni koji su najranjiviji, „zato što su mladi ili stari ili počinju svoj biznis ili su rodno neravnopravni“, i dodala da sebe smatra njihovim „ambasadorom“.

Primajući nagradu, gradonačelnik Siniša Mali rekao je da je prethodne godine urađeno mnogo da se Beograd „vrati u Evropu“ i približi susedima i drugim glavnim gradovima Evrope.

„Na tome ćemo nastojati i dalje“, rekao je Mali, koji je nagrađen za projekat razvoja i rekonstrukcije Beograda.

Kao strani državljanin, nagradu „Najevropljanin“ je dobio ambasador Belorusije Vladimir Čušev.

Uručujući mu nagradu, ministar privrede Željko Sertić kazao je da je Čušev intenzivno radio na povezivanju naroda Srbije i Belorusije.

Za oblast obrazovanja nagrađena je Matematička gimnaziji u Beogradu, a u oblasti javnog menadžmenta generalni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ Saša Vlaisavljević.

Manifestaciju „Evropsko veče u Beogradu“, na kojoj se dodeljuje nagrada „Najevropljanin godine“, organizovala je po 15. put „Prva evropska kuća“.

Prošlogodišnji dobitnik bio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, a pre njega to priznanje su dobili sadašnji premijer, a tada prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Boris Tadić i drugi.

izvor Beta

KO DODELJUJE OVU NAGRADU?

U vestima ne stoji ko dodeljuje nagradu, ali se ističe da su je ustanovili Evropski pokret u Srbiji i Evropska kuća Čukarica. Kaže se, međutim, da dodelu priznanja organizuje Prva evropska kuća u Beogradu u saradnji s Evropskim pokretom Čukarica i Skupštinom grada. Na web strani http://www.najevropljani.rs/prva-evropska-kuca-u-beogradu/, iz krajnje konfuznog opisa da se naslutiti da su Prva evropska kuća u Beogradu i Evropski pokret Čukarica isto što i Evropska kuća Čukarica. O tome, pak, u vestima nema ni reči. Umesto toga, zainteresovani čitalac može da se obavesti o dobitnicima priznanja iz prethodnih godina, sve do 2001, kada je nagrada ustanovljena i prvi put dodeljena za prethodnu 2000, među ostalima i Predragu Koraksiću. Iz toga će dovitljivi čitalac lako zaključiti da se nagrada ove 2014. godine dodeljuje četrnaesti put. Podozrivom čitaocu biće pomalo čudna lista osoba koje su ponele priznanje, ali će on taj neobičan spoj raznih ličnosti pripisati poslovičnoj domaćoj prevrtljivosti. I tu bi otprilike čitavoj priči mogao biti kraj.

Međutim, priča o političkom presvlačenju tu u stvari tek počinje. Istorija ove nagrade na jasan način sažima političke mene kroz koje je Srbija prošla u protekloj deceniji i po. Krenimo redom: nagradu jesu ustanovili Evropski pokret u Srbiji i Prva evropska kuća u Beogradu 2001. godine. Prva evropska kuća u Beogradu (koja se još zove i Prva evropska kuća Čukarica), jeste osnovana (na Čukarici, naravno), početkom 2000. od strane Evropskog pokreta u Srbiji (koji je inače osnovan 1992). U to vreme, ljudi koji su vodili Evropski pokret nalazili su se i na čelu Evropske kuće. Sve do 2008. godine, nagradu su zajednički dodeljivale ove dve ustanove. Dana 27. oktobra 2008. Evropski pokret saopštava javnosti da više neće učestvovati u odlučivanju o plaketama „Najevropljanin godine“. Javnost to saopštenje, izgleda, nije primila k znanju (sve do danas!), pa se Pokret oglasio još jednom, 24. februara 2009, i ponovio da se „zbog nemogućnosti da sa Prvom evropskom kućom Čukarica, nosiocem projekta, ustanovi jasna pravila, procedure i strukturu organa koji odlučuju o dobitnicima“ potpuno povlači iz priče o najevropljanima. Te 2009. godine nagradu dobija Vuk Jeremić. Sledeće godine priznanje je poneo Ivica Dačić. Dragan Šutanovac proglašen je za najevropljanina 2011. Godine 2012. nagradu dobija Bojan Pajtić. Aleksandar Vučić dobio je nagradu 2013. Šta je bilo sinoć, čuli smo.

Sve u svemu, od 2008. godine organizacija koja je svojim ugledom i autoritetom stajala iza nagrade više se ne bavi dodelom priznanja „Najevropljanin“. Ni ugled ni kompetencija članova Evropskog pokreta nisu, međutim, bili dovoljni da se dodela nagrade obustavi zbog izostanka pravila, procedura i tela za odlučivanje o dobitnicima. Prestiž nagrade i sujeta potencijalnih dobitnika su pretegli nad principima i kompetencijom. Na tome su složno radili čelnici SPS-a i DS-a, o čemu svedoči lista nagrađivanih od 2009. do 2012. Upravo su oni napravili most preko koga je i Aleksandar Vučić na kraju došao do priznanja. Reklo bi se da je ironija potpuna: nagrada koja je 2001. ustanovljena da bi se naglasio jaz između evropskih vrednosti, s jedne strane, i starog režima, s druge, na kraju je završila u rukama jednog od glavnih protagonista nacionalističke i antievropske politike iz devedestih i prve polovine dvehiljaditih. Ali, ta slika nije do kraja tačna. Jer, posle 2008. to više nije ista nagrada, o njoj više ne odlučuju oni koji su nagradu na početku osmislili. Reč je naprosto o falsifikatu, koji su žigom originala overili Jeremić, Šutanovac i Pajtić, zloupotrebivši autoritet vlasti i političko nasleđe svoje stranke.

Takva, falsifikovana, lišena izvornih vrednosti, nagrada danas lako šeta iz ruke u ruku, od Aleksandra Vučića do Nebojše Stefanovića. Neko bi sad pomislio kako bi bilo dobro da je barem prevodilac koji je nagrađenom ambasadoru šaputao na uvo prevod besmislenih izjava novog laureata i ministra policije o modernom i dobro organizovanom društvu tiho objasnio – znate, gospodine ambasadore, ovo je lažna nagrada koja se dodeljuje lažnim Evropljanima! Sva je prilika, međutim, da bi spokojni ambasador uznemirenog prevodioca utešio rečima: nema veze, ni ja nisam govorio istinu.

 
Peščanik.net, 08.05.2014.

Nema komentara