Na današnji dan pre 26 godina u Aleksincu se dogodila jedna od najvećih kolketivnih nesreća u Srbiji. Tog 17. novembra 1989. godine (petak), dan je bio isto tako lep i topao za ovo doba godine. U jamu je sišlo 168 rudara prve smene, a njih 90 se nije vratilo iz zemljine utrobe sa dubine od 700 metara. Stradali su od požara, koji je izbio pošto su četvorica njihovih kamarata aparatom za autogeno zavarivanje sekli deo gvozdene podgrade. Devedeset porodica ostalo je bez najmilijih, a 132 dece bez očeva.

Gotovo tri decenije posle ove velike nesreće, položaj rudara je kako kažu nikad gori.

„Šokirala nas je činjenica da se ne nalazimo u paketu radnika kojima će se delimično vratiti umanjeni iznos zarada, iako smo vam nekoliko puta do sada napominjali, a vi to dobro i znate, da radimo najopasniji i najteži posao u zemlji Srbiji, naveo je u otvorenom pismu premijeru Aleksandru Vučiću, predsednik sindikata rudara devet jamskih rudnika uglja JP Resavica Goran Nikolić. – Jamski rudari prvi put primaju najniže zarade u istoriji, ne moram da kažem u Evropi, možda i u svetu. Možda je moje pismo malo emotivno ali, dok ovo pišem, dobro znam da u ovom trenutku moji rudari na 400 metara dubine kopaju crno zlato, u ogromnoj prašini, u sagnutom, negde klečećem položaju, u nedostatku normalnog vazduha, u prisustvu mnogih jamskih gasova, na visokoj temperaturi i skučenoj sredini… bez dnevne svetlosti, upotrebljavajući isključivo težak manuelni rad i ogroman napor, kaže Nikolić u svom pismu.

On je zatražio od Vučića da i rudarima poput drugih vrati deo umanjenih zarada.

Nema komentara