Čuveni jagodinski dekan Fakulteta pedagoških nauka, mr Sretko Divljan posle 15 godina na ovom mestu, odlazi u penziju. On je danas poslednji dan dekan i profesor u ovoj prosvetnoj ustanovi. Fakultet je jutros bio neuobičajeno tih. U ovoj emotivnoj ispovesti, Divljan ostavlja poruku onima koji će voditi generacije koje dolaze i govori koliko je DETE važan pojam za kompletno društvo.

11,,Jutros sam čitao pisma mojih studenata, počinje Divljan i ne može da zadrži suze. -To je bilo tako sjajno, toliko mi je teško da pričam o tome. Divno je što mi kažu da sam pun energije i da ne mogu da me zamisle kao penzionera. Zakon je tako hteo i tu nema polemike. Međutim, i žao mi je i lepo mi je što odlazim. Studenti treba da dobiju mlađeg profesora, energičnijeg. Uvek sam voleo đake, družio sam se sa njima, oni su bili i ostali moji prijatelji. Biti anti-čovek je najlakša stvar na svetu, a biti čovek je vrlo teško, priča Divljan.

Dok govori o studentima, profesor Divljan teško zadržava suze.

7,,Mislio sam da ću biti jači, ali nisam. Srećan sam jer sam iza sebe ostavio generacije koje će pamtiti fakultet, pamtiće ono čemu sam ih učio a to je da je dete svetinja. Samo pametno i dobro vaspitano i obrazovano dete može stvoriti budućnost. Bez toga nema ničega! Empatija i saosećanje sa drugima je nešto što se danas briše, a to je tako pogrešno. Ja u svojoj karijeri nisam dozvolio da ijedan đak zbog mene izgubi godinu. Nikada. A važio sam za najstrožeg profesora uopšte. Ocena nije merilo znanja, priča on.

Kako kaže, žali jer nije uspeo da dovrši botaničku baštu Pedagoškog fakulteta i staru zgradu Učiteljskog.

,,Sreten Adžić je za svoje vreme, a ja sam Sretko Divljan za svoje vreme. Mnogo toga smo kroz godine menjali, dograđivali, sređivali, koliko smo mogli. Stali smo na svoje noge, imali smo dve akreditacije, danas imamo sedam redovnih profesora, mi smo ozbiljan fakultet, kaže Divljan.

Dekan Fakulteta pedagoških nauka kaže da su vrtići budućnost Srbije.

,,Decu u vrtićima trebalo bi da uče profesori i doktori jer su deca budućnost zemlje. U vrtiću se stiče osnova, ne na fakultetu. Deca moraju da imaju svoju ekonomiju, prodavnice, frizerske salone, da njihova mašta radi i stvara, da imaju ogormne radionice gde će klinci postati naučnici. Naučnik postaje u vrtiću, ne na fakultetu. Ja sam shvatio da je dekan prolazan a Sretko Divljan neće biti nikada prolazan.

Divljan već 40 godina predaje. On je legenda Jagodine i njega se sećaju i oni koji su davno otišli van Srbije da nastave život. Nije se posebno opraštao sa kolegama, radnicima, otišao je tiho iz svoje kancelarije, ali većina veruje da je ovo novo razdoblje njegovog života kada se od njega očekuje neočekivano, novo razdoblje u kome će on tek pružiti novo i neuobičajeno.

OSNIVA PRIVATNU OSNOVNU ŠKOLU

Mr Sretko Divljan planira osnivanje privatne osnovne škole.

,,Hoću da pokažem svetu da se sasvim drugačije može raditi sa decom, da se pamet neguje i nadgrađuje. To što smo od gena nasledili nema nikave veze sa sticanjem inteligencije. Inteligencija se uči. Deca moraju da putuju, da gledaju, da stiču iskustva. Mi nismo siromašni, mi smo bedni jer dajemo pare političarima da se šetaju, plaćamo lopovluk svih vladara ove zemlje umesto da ulažemo u decu. Tesla jeste naš, ali nije živeo kod nas. Pupin je bio naš, ali je otišao od nas, kaže Divljan.

Divljan je redovni profesor na privatnom Pedagoškom fakultetu u Banja Luci. Iako je imao mnogo posla kao dekan, noću je slikao i nikada nije zanemarivao umetnost. U maju sledeće godine organizovaće veliku izložbu u Nišu za koju kaže da će biti ,,svetska,, u svakom pogledu.

10

poslednji ispit na Pedagoskom fakultetu u Jagodini

KAD SPOMENE STUDENTE – SUZE KRENU

Kad god je pomenuo studente i rad sa njima, Divljanu su zasuzile oči. Najviše su ga potresla njihova pisma u kojima su govorili koliko su srećni da im je predavao. Na poslednjem ispitu koji je održao na ovom fakultetu, polagala se scenska umetnost, lutkarsko pozorište. Bili je veoma zanimljivo. Ovo je sedmi put kako polažu taj ispit.

,,Lutke su najbolji profesori u dečjem vrtiću, njihova priča prianja za dečja srca. Dete ne razume apstraktno, ali ono razume lutke. Televizija nije dobra za decu. Mašta je najjače oružje ovog sveta!

 

Nema komentara