Todor Toše Proeski je poginuo u saobraćajnoj nesreći 16. oktobra 2007. godine na autoputu Zagreb-Lipovac. Njegov prijatelj i vozač, Georgij Georgijevski, izgubio je kontrolu nad vozilom i udario u teretni kamion.

Toše je preminuo na mestu događaja, usled povreda vratnih pršljenova. Njegov menadžer, Ljiljana Petrović, zadobila je lakše, a vozač teže telesne povrede. U trenutku sudara, svi su spavali, uključujući i vozača.

Toše je rođen 1981. godine u Prilepu i od malih nogu pokazivao je ljubav prema muzici, a talenat je nasledio od majke Domenike i oca Nikole.

Muzičko obrazovanje dobio je u muzičkoj školi, a zatim je školovanje nastavio na skopskoj Muzičkoj akademiji.

Do diplome su mu ostala dva ispita, koje je planirao da položi na proleće 2008. godine, što se nažalost nije dogodilo, a najviše se radovao diplomskom radu – klasičnom koncertu.

Muzičkim finesama podučavao ga je Vilijam Rej u Njujorku, gde je išao na usavršavanje.

Kod istog učitelja svojevremeno je išao i jedan od najpoznatijih tenora – Lučano Pavaroti.

Prvo pojavljivanje na sceni bilo je sa deset godina kada je pevao pesmu “Ave Maria” i ostavio publiku bez daha.

Karijeru pop pevača započeo je sa samo 15 godina, kada je učestvovao na festivalu “Makfest”.

Nakon godinu dana počinje da sarađuje sa Grigorom Koprevom, što se kasnije pokazalo kao dobitna kombinacija.

Pesme “Usne na usnama” i “Sunce u tvojoj zlatnoj kosi” otvaraju mu vrata makedonske muzičke scene.

Prvi album “Negde u noći” objavljuje 1999. godine, koja je bila veoma uspešna za njega, a tada je održao i prvi solistički koncert.

Ubrzo je postao miljenik devojaka, te je na svakom nastupu bio zasipan plišanim igračkama, te je jedna soba u kući u Kruševu bila rezervisana samo za njih.

Na turneje izvan Makedonije kreće 2002. godine, a velike uspehe ostvaruje prvo u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a kasnije i u Hrvatskoj i Sloveniji.

Muzički kritičari nazivali su ga pevačem anđesokog glasa, a veliku popularnost stekao je, osim glasom i pesmama, i humanitarnim radom.

Ostaće upamćen po pesmama “Tajno moja”, “Čija si”, “Soba za tugu”, “Volim osmeh tvoj” i mnogim drugim, ali i po tome što je uprkos veliko uspehu, ostao skroman.

Humanitarnu nagradu Majke Tereze za svoje brojne humanitarne nastupe dobio je 2003. godine, a godinu dana kasnije imenovan je za regionalnog Ambasadora dobre volje UNICEF-a.

Tim povodom izdao je pesmu “Za ovoj svet”, koju je uradio i na engleskom jeziku.

U prilog tome koliko je bio popularan, govori i činjenica da je 2004. godine predstavljao svoju zemlju na izboru za pesmu Evrovizije u Istanbulu.

Mnogi makedonski pevači se nisu ni prijavili na makedonsko takmičenje za pesmu Evrovizije, uvereni u Tošetovu pobedu, čime su mu dali izuzetno priznanje kao pevaču.

Popularnost u Hrvastkoj stekao je nakon duetske pesme “Lagala nas mala” sa Tonijem Cetinskim, ali i albumom za bosansko tržište “Dan za nas”.

Hrvatska publika brzo ga je prihvatila i zavolela, a on je i zvanično izabran za najboljeg hrvatskoga pevača, iako nije hrvatskog porekla.

Imao je velike hitove, a izdvajaju se i duetske pesme sa Gocom Tržan, Esmom Redžepovom i Antonijom Šolom, koja je za njega napisala i možda njegov najveći hit “Srce nije kamen”.

Ipak, Toše nikad nije zaboravio svoje korene, te je objavio album “Božilak”, kompilaciju od 14 tradicionalnih makedonskih pesama.

Njegov poslednji album “Igra bez granica” bio je ozbiljniji nego ijedan do tada, a pesme koje su se izdvojile su se “Bože brani je od zla”, “Još i danas zamiriše trešnja” i “Dal’ si sretnija”.

 

Nema komentara