Doktorat guvernerke Narodne banke Srbije pun je doslovno prepisanih pasusa drugih autora bez citiranja. U nekim rečenicama su jedine razlike sinonimi poput „promenjiva“ umesto „varijabla“, a neke se ponavljaju i po dva puta, bez navođenja izvora

Analiza doktorske disertacije guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković pokazuje da je preko 20 odsto teksta preuzeto bez citiranja iz radova i knjiga ekonomista ili akademaca.

Guvernerka Tabaković je bez citiranja preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasića, ekonomiste Mehmeda Murića, profesorke Lidije Barjaktarović sa Univerziteta Singidunum, Jasne Atanasijević sa Univerziteta u Novom Sadu i drugih naučnika.
U nekim slučajevima kopirani su čitavi paragrafi ili potpoglavlja, uz unošenje minimalnih izmena, poput korišćenja reči „otuda“ umesto „s toga“ na početku rečenice, dok je ostatak sadržaja identičan. Autori nisu citirani, a uglavnom nisu navođeni ni u spisku korišćene literature.
Tabaković je doktorirala 2011. godine na Fakultetu za uslužni biznis, Univerzitet Educons iz Sremske Kamenice, a teza pod naslovom „Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije“ ima 240 strana. Mentor je bio profesor Milenko Dželetović, koji je danas predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke (SNS).

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je kopiju doktorata dobio u junu 2016. godine, tek nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja Educonsu zapretio novčanom kaznom. Pre toga, više od dve godine su odbijali da dostave rad guvernerke Tabaković.

Uz pomoć profesora sa nekoliko univerziteta, doktorat je provučen kroz softver Turnitin za detektovanje plagijata. Reč je o često korišćenoj metodi za proveru studentskih radova na univerzitetima širom sveta.
Novinari CINS-a su najpre štampane kopirane stranice doktorata pretvorili u pretraživi Word dokument na ćirilici, a potom ih prebacili u latinicu. Obe verzije, latinična i ćirilična, provučene su kroz navedeni softver. Rečenice koje je softver odredio kao potencijalne plagijate posebno su proverene u izvorima koji su označeni kao originalni.
Jorgovanka Tabaković nije odgovorila na pozive CINS-a za razgovor. Autori originalnih tekstova koji su kontaktirani takođe nisu želeli da razgovaraju o ovoj temi. Milenko Dželetović nije bio u prilici da odgovori na pitanja CINS-a zbog obaveza koje trenutno ima u Telekomu Srbije, gde radi kao finansijski direktor.
Aleksandar Andrejević, rektor Univerziteta Educons kaže da su sve procedure za odbranu doktorata bile ispoštovane i da je kvalitet rada potvrdilo pet vrhunskih stručnjaka u toj oblasti. Pored pozitivne ocene tročlane komisije za odbranu doktorata, u kojoj je bio i Dželetović, Andrejević objašnjava da je godinu dana kasnije inicirao i dve dodatne nezavisne recenzije.
Andrejević takođe navodi da, za razliku od prirodnih i tehničkih nauka, u društvenim oblastima postoji veća tolerancija na poklapanje teksta, za koju su mu kolege rekle da može da iznosi i do 20%.
U akademskoj zajednici se predstavljanje tuđeg rada kao sopstvenog, bez jasnog navođenja autora i izvora, smatra nedopustivim. Prema Kodeksu profesionalne etike Univerzitetа u Beogradu „doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti“, bez navođenja imena autora i izvora, predstavlja plagiranje.

Resavska škola čitavih potpoglavlja

Prema nalazima Turnitin-a, oko 12 odsto teksta iz doktorata bazirano je na knjizi Monetarno-kreditni i devizni sistem profesorke Lidije Barjaktarović. Reč je o udžbeniku za studente Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum, objavljenom 2010. godine.

Polovina prva dva poglavlja doktorata napisana je na osnovu ove knjige, bez citiranja profesorke Barjaktarović. Njen udžbenik nije naveden ni u spisku korišćene literature. Celi pasusi prepisani su bez citiranja, uz sitne izmene u rečenici ili formatu pisanja.

Tako je Tabaković iz ovog udžbenika doslovno prepisala celokupna potpoglavlja pod nazivom „Funkcije centralne banke u tržišnoj privredi“ i „Makroekonomski ciljevi i monetarna politika centralne banke„, uz dodavanje svoja dva pasusa.
Neke fusnote iz knjige profesorke Barjaktarović su u doktoratu integralni deo teksta, na jednom mestu je rečenica od jedne pretvorena u dve, a neke koje su u originalu napisane kao podele ovde su obične rečenice.

U određenim delovima teksta se mogu pronaći i greške u pisanju reči, koje podsećaju na jednostavno kopiranje originalnog teksta, pa je na primer u jednoj rečenici ostala crtica kod reči „pret- postavka“ koja je u knjizi profesorke Barjaktarović posle crtice prešla u novi red.
Rečenicu koju je profesorka Barjaktarović upotrebila na dva mesta Tabaković je prilikom preuzimanja takođe ponovila dva puta, bez citiranja, kao uvodnu rečenicu u poglavlju 1.1. na strani 13 i u poglavlju 1.3. na strani 17.
Rečenica u doktoratu na strani 29 počinje sa: “Dakle, eskontna politika mora biti vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmentima makroekonomske politike…”, dok takva ista rečenica u udžbeniku počinje sa: “Na kraju možemo zaključiti, da eskontna politika mora biti vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmentima makroekonomske politike…”.

https://www.cins.rs/srpski/research_stories/article/jorgovanka-tabakovic-plagirala-znacajan-deo-doktorata

Nema komentara