Kada je prošle godine Zoran Milivojević, psihoterapeut izjavio za “Dnevnik” da ne bi bilo dobro da se iz budućeg Građanskog zakona izbace “vaspitne ćuške”, odnosno uskrati pravo roditelja da i blažim lupanjem po guzi ili prstima uče dete šta sme ili ne sme da čini, reakcija dela stručne javnosti bila je veoma burna. Mnogi su bili protiv Milivojevićevih stavova i zalagali se za to da se batina, bilo kakva, jednom zauvek protera iz Građanskog zakonika.

Međutim, u toku javne rasprave o Građanskom zakoniku, koja će trajati do 1. jula naredne godine, iskristalisao se stav da takozvane “vaspitne ćuške” za decu ne treba da budu zabranjene i da država nema pravo da se umeša u odnose roditelja i dece ako je reč o najblažim udarcima po zadnjici mališana. Tako, ako dete hoće da pretrči preko kolovoza van pešačkog prelaza, da se pentra po ogradi terase ili da gura prstiće u šteker, a roditelj ga zbog toga udari po guzi kako bi ono najbrže shvatilo da je takvo ponašanje opasno, onda se to smatra činjenjem u najboljem interesu deteta. Drugim rečima, neće biti zabranjeno ono što se može smatrati opravdanim ponašanjem roditelja. S druge strane, roditelji neće smeti da podvrgnu dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta.

– Veoma me je obradovala odluka Komisije za izradu Građanskog zakonika da iz konačnog predloga izostave mnoge veoma sporne teme: od zabrane roditeljskih “vaspitnih ćuški” do surogat materinstva. Članovi Komisije imali su sluha za reakcije javnosti i potvrdili da se kod nas ipak može nešto promeniti nabolje – da se vredi boriti argumentima. Najveću dobit od polemike oko vaspitanja dece vidim u tome što je javnost počela da se bavi ovom temom, tako da sada o njoj kolektivno više znamo – rekao je Milivojević.

U stručnoj javnosti se već nekoliko godina, od kada se krenulo u izradu budućeg Građanskog zakonika, govori o tome da država ovim aktom zapravo više prevaspitava roditelje, i ističe da bi zabrana i vaspitnih ćuški, odnosno blagih udaraca po guzi ili prstima, mogla dovesti do toga da maloletnici manipulišu svojim pravima i ucenjuju roditelje čak i kada čine ono što je za njih opasno.

Profesor krivičnog prava i predsednik Udruženja pravnika Srbije Milan Škulić podseća na to da je svaka povreda deteta, bilo teška ili laka, krivično delo, ali da se ne može kažnjavati baš svaki telesni zahvat roditelja u odnosu na dete koji nije praćen povredom, a to je ono što se u polemikama naziva “vaspitnom ćuškom”.

– Tako nešto je potencijalno opasno kod nas, jer realno mnogi roditelji, verovatno većina, povremeno praktikuju vaspitni stil koji podrazumeva kažnjavanje u nekim drrastičnim slučajevima koje je telesno, ali ne u takvom stepenu da bi se time učinilo krivično delo. To znači da bi većina roditelja, od momenta usvajanja takvog zakona, pre ili kasnije bila u sukobu s njim, pa bi potencijalno bili izloženi i nekim porodično-pravnim sankcijama, koje bi mogle biti veoma neugodne, kao što su primer nadzor Centra za socijalni rad ili čak oduzimanje deteta od roditelja u drastičnijim slučajevima. Siguran sam da bi to stvorilo ogroman prostor za velike zloupotrebe – ocenio je profesor Škulić.

Lj. Malešević

Sud odlučuje da li ima zlostavljanja

U nacrtu Građanskog zakonika ističe se da roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se lično starati o njegovom životu i zdravlju. Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da ga štite od takvih postupaka drugih lica. Sud je taj koji će procenjivati da li je u konkretnom slučaju bilo zlostavljanja ili ne, a najbolji interes je da se dete podiže s roditeljskom ljubavlju i pažnjom.

http://www.dnevnik.rs/drustvo/batine-u-istoriju-vaspitne-cuske-ostaju

Nema komentara