lane

Za Infocentralu piše Milan Jakovljević

Zvanična Amerika je postala ekspert za izazivanje ratnih sukoba u kojima ne učestvuje direktno, već preko svojih vazala komanduje i drži pod kontrolom celokupnu situaciju. Tako je bilo u Ukrajini a sličan scenario se ponavlja i u Makedoniji. Mobilizacijom albanskih separatista i medijskom kampanjom za ideju Velike Albanije polako ali sigurno izazivaju sukobe koji u bliskoj budućnosti mogu da se prošire i na susedne države i narode koji u njima žive. Ukolilko se pitate o čemu se ovde radi i zašto baš u ovom trenutku aktiviraju plan sukoba na Balkanu, odgovor je vrlo jasan: sve je to zbog ruskog gasa.

Strateški, Amerikanci koji pod svojom kontrolom drže Ukrajinu kroz koju dolazi ruski gas do Evrope, žele da taj gasovod potraje i da se ne prave alternativni gasni putevi iz Rusije, jer izgradnjom bilo kog alternativnog gasnog puta koji oni ne kontrolišu, opada njihov uticaj na zemlje nekadašnjeg istočnog bloka i Evropske unije a ruski uticaj postaje dominanatan.

Onog momenta kada su putem izazivanja nemira u Ukrajini uspeli da mobilišu zemlje Evropske unije protiv Rusije i da ponovo polarišu tlo Evrope gde su zapadno, dobri momci – Ukrajina i zemlje EU, a istočno loši – Rusi, taj trenutak je označio početak novog hladnog i gasnog rata.

Nakon toga Amerikanci su uspeli uticajem i ucenama koje su verovatno prevazišle manire diplomatskog ubeđivanja, da pridobiju Bugare, kojima je Južni tok bio neophodan i koji bi im predstavljao veliki i stalni izvor prihoda. Odustali su od tog projekta, odrekli se gasa i tranzitne takse, koja se merila stotinama miliona evra i okrenuli leđa Rusiji.

Nekome, možda nije jasno kako to funkcioniše, dovoljna je činjenica da Amerikanci upravljaju i MMF -om i Svetskom bankom, da su njihove kompanije čiji su direktori mahom bivši ili sadašnji operativci CIA ili Komiteta za nacionalnu bezbednost, direktno ili indirektno većinski vlasnici velikih profitabinih kompanija i medijskih kuća u svim balkanskim zemljama i da na svakim parlamentarnim izborima u ovim zemljama klimavih demokratija imaju svoje favorite kojima oni direktno rade kampanje, medijski i finansijski ih podržavaju, tako da njihovi igrači uvek naprave dobar rezultat, a preko njih utiču na formiranje vlada i vrše direktan politički uticaj.

O čemu se ovde radi? Oni ovim potezima ne samo da igraju direknto protiv Rusije, već indirektno destabilizuju i samu Evropsku uniju i stvaraju razdor među najvećim državama Evrope, a svi ovi događaji utiču i na ekonomije tih velikih igrača što vremenom i oni sami nevoljno priznaju.

Sve u svemu, Južni tok je otišao u istoriju, ali ne voljom Amerike već voljom Rusije, koja nije htela da podlegne bilo kakvim ucenama. Respect.

Nakon toga jačajući svoj uticaj u Evropi i Aziji Vladimir Vladimirovič Putin je sklopio dogovor sa Turcima i novim grčkim vlastima o izgradnji Turskog toka i dovođenja gasa u Evropu alternativnim putem.

E sad kako je Južni tok morao da prođe kroz Bugarsku i Srbiju, Turski tok zaobilazeći Bugarsku sada opet mora da prođe kroz Makedoniju i Srbiju do granica Evropske unije. U oba slučaja na Srbiju se vrši pritisak slabog intenziteta zbog tradicionalno dobrih odnosa Rusije i Srbije. Moje mišljenje je da je Srbija u ovoj partiji pokera verovatno ostavljena za kraj. Međutim, Makedonija koja je ionako ranjiva zbog albanskog pitanja je vrlo pogodno tlo da se izazovu sukobi i da se opstruira gradnja Turskog toka do Evrope.

Tako su u slučaju Turskog toka Amerikanci reagovali brzo, efikasno i munjevito, odmah posle najava čelnika Gasproma da će ovaj gasovod biti u funkciji od decembra 2016. god nakon samo nekoliko dana događa se Kumanovo. Tajming dobro izabran u isto vreme kada u Moskvi počinje velika vojna parade u Kumanovu počinje da se puca i pažnja svetske javnosti se skreće sa ruske vojne moći na mogući novi rat na Balkanu, ko je ovo smislio i Spilberg bi mu pozavideo.

Samo da se podsetimo: svi ratovi na prostoru bivše SFRJ počeli su pojedinačnim događajima koji su vrlo brzo eskalirali u sukobe širih razmera. Već duže od dve decenije, da ne idemo dalje u prošlost, ništa se na ovim prostorima ne dešava slučajno i bez mešanja velikih sila. Međutim, devedesetih godina je Rusija u mnogim situacijama pa i kada se o bombardovanju Srbije radilo, sedela skrštenih ruku, što danas nije slučaj i vrlo je bitno kakav će biti odgovor Vladimira Putina na sva ova dešavanja.

Sukobi koji bi mogli da eskaliraju na ovim prostorima nisu samo u funkciji opstrukcije Turskog toka već imaju za cilj da indirektno oslabe i nove vlasti u Grčkoj i njihovu posrnulu ekonomiju, jer ukoliko izbiju sukobi većih razmera Grci mogu da se oproste od letnje sezone. Time će Amerika pokušati na indirektan način i ekonomskim ucenama da izvršI dodatni pritisak na Ciprasa da raskine novi savez sa Rusijom.

Sa druge strane od početka sukoba u Ukrajini svi pokušaji Amerike da destabilizuju Rusiju ostali su na nivou pokušaja i na svaki njihov potez Putin je imao spreman odgovor. Ova situacija u Makedoniji u neku ruku predstavlja potez očajnika jer hteli mi to da priznamo ili ne Rusija je uspela da stabilizuje svoju ekonomiju i preko zemalja BRIKS-a jača svoj uticaj u svetu i ovaj savez postaje dominantan. I Turski tok je dobro smišljen plan Rusa jer insistiranje na ovom gasovodu je vrhunski blef Vladimira Putina verovatno samo da bi video kako će pre svih reagovati Amerika pa i Evropska unija, kako bi ofirali svoje adute i karte do kraja. Rusima bilo kakav gasovod ka Evropi posle završetka gasovoda Snaga Sibira ka Kini i dogovora o gradnji gasovoda ka Indiji nije toliko ni bitan. Ali sa druge strane svaki njihov dobro promišljen potez stvara razdor između vodećih zemalja Evropske unije i Amerike. Amerika ima velike međurasne probleme u svom dvorištu, svi vodeći eksperti i pored rasta dolara izjavljuju da je američka ekonomija na staklenim nogama a svesni su i da gube dominaciju u svetu i da je pitanje vremena kada će joj i vodeće zemlje Evrope otkazati poslušnost tako da je Makedonija pretposlednji potez u ovoj partiji pokera kojim oni žele da dodatno homogenizuju evropske zemlje i zadrži ih na svojoj strani. Ako ne uspeju u Makedoniji bojim se da smo mi ostali za kraj partije, za situaciju kada se sve stavlja na sto i ide se na sve ili ništa.

 

Nema komentara