„Centar za socijalni rad mu je osamdesetih godina dodelio staru kuću. U toj kući su živeli svi pa mu je brat napravio novu i roditelji su otišli tamo, a Ljubiša se oženio i dobio dete. Tek kada je slike objavio na fejsbuku i tražio pomoć, socijalni radnici su došli i odveli ženu i dete. Hraniteljska porodica na njih dve dobija 80 000 din mesecno i staž. Ako si sirotinja u ovoj zemlji zabranjeno ti je da volis i da imas decu. Ako zatražiš pomoć očekuj da ti oduzmu dete jer „tako mora“. Ne krivim ja ni Centar za socijalni rad jer oni rade po zakonu. Krivim onog koji je napisao i usvojio ovaj zakon. Da,decu treba oduzeti i staviti u hraniteljsku porodicu kada je nasilje u porodici, kada izgube roditelje, ali ne i zbog toga što je porodica siromašna. Kazu „žive u nehumanim uslovima“. Pa tih 80.000 bi im pomoglo da ne žive, da makar nešto srede. Sada Crveni krst Zaječara u saradnji sa Centrom organizuje skupljanje novca za kupovinu kuće. To su mogli i ranije zar ne? kaže Gordana Jeremić ispred humanitarne organizacije „Naše pravo lice“.
„Ja moju ženu i ćerkicu volim više od života. One su mi sve. Probao sam da ih zaštitim, sačuvam, nahranim. Radio sam šta sam stigao.
Otkupljivao od ljudi sekundarne sirovine i preprodavao, radio u butiku. U mom selu je sve zamrlo. Traktor nemam, zemlju više ne obradjujem jer nemam pare ni za djubrivo, al barem imam drva za ogrev. Kuću više i ne krpim, jer sve više puca i propada. Brat me zove kod njega, al tamo su i moja majka i bratova porodica i oni teško žive samo im mi jos falimo. Moja žena jeste bolesna ali ume i zna da brine o detetu a to je najbitnije. Moja snajka joj pomaže kad ja nisam tu povremeno. Svi volimo dete. Obećali su mi da će nas
spojiti ako sredim kuću. A meni je jeftinije da kupim drugu bolju nego ovu straćaru da sredjujem. Samo da opet budemo zajedno, evo sad ce maloj rodjendan 26og februara, dočekace ga u hraniteljskoj porodici, bez oca, teško meni“ priča u suzama Ljubiša.
