Da krenem od uvodnih napomena. Nisam gledao film ”Jesen samuraja”, ali tu prazninu u opštoj kulturi nameravam da popunim. Pošto nisam gledao film, ovo neće biti kolumna o tom filmu, on je samo povod za povod, apropo ove kolumne. Shvatili? Nema veze, namerno sam zakomplikovao da bude zanimljivije.
Dakle, ja nisam gledao film, ali neka gospođa ili gospođica, čije ime nisam zapamtio, jeste gledala i o tome napisala poduži tekst. Naravno, zbog svog pomenutog kulturnog hendikepa, neodgledanog filma, nemam pravo da polemišem oko njenih stavova i zaključaka vezanih za pomenuti film, ali ima nekoliko momenata u tom tekstu koji su kod mene izazvali odrđenu reakciju i usmerili moju kolumnističku kontemplaciju u određenom smeru. Ona se u tom tekstu pita razne stvari vezane za poruku filma, a koju šalje autorski tandem Bećković – Vojinov. Na neka pitanja nudi svoje viđenje odgovara, a neka pitanja ostavlja bez odgovora, ali samo na prvi pogled, jer njeni komentari su toliko sugestivni da čitalac nema dilemu kako bi ti odgovori trebalo da glase iz ugla spisateljice. Opet se vraćam na to da nisam odgledao film, pa samim tim i uskratio sebi pravo polemike na neke od njenih stavova, ali izvukao sam dva opšta mesta koja i ne moraju da budu vezana za ovaj film ili bilo koji drugi, a sam tekst gospođice-zaboravljenog-imena, uzet je samo kao povod.
U tom tekstu, između ostalog, ona navodi kako lik homoseksualca u filmu dobija batine i kako su žene tretirane kao kurve i niža bića. Da se razumemo,mislim da niko nikog ne sme da bije. Ne postoji opravdanje za nasilje. Bilo da se radi o nacionalnim, verskim, političkim ili seksualno orjentisanim razlikama, nasilje nije argument. U nasilju nad ženama tek ne mogu da nađem opravdanje. U zemlji Srbiji u proseku svakih desetak dana jedna žena bude ubijena od strane muža,dečka,bivšeg muža ili ljubavnika. „ Ako se nisu poubijali, nisu se ni voleli “ , to je srpska verzija ljubavi. Koliko je bolesna i koliko govori o nama bolje da ne ulazim u to.
Onaj ko je „pratio na času“ , sad se verovatno pita o čemu ja to želim da pišem, a saglasan sam sa svime što sam naveo iz tuđeg teksta? E, pa, ja bih o preteranoj političkoj korektnosti,ako nemate ništa protiv? A, i da imate… Ako ostavimo ovo „žensko pitanje“ po strani, ostaje ovo pitanje gej populacije i ostalih isfrustriranih manjina. Već sam pomenuo, bez bijenje molim. Taj deo nikako nije u redu. Ali, zašto ne bi bilo prihvatljivo da se tera šega sa LGTB populacijom, sa vegetarijancima, novopečenim budistima ili radikalima? Naravno, treba imati meru i biti stvarno duhovit, a ne banalni prostak, jer duhovnost i duhovitost imaju isti koren reči. Duhovitost je očigledan znak inteligencije, što dalje inplicira da se u tome ima i određena mera itd… itd… S kojim pravom neko može da pljuje po drugom, jer tobože brani prava neke manjine od uvrede ili podsmeha? Pravljenje filmova,pisanje knjiga, pozorišnih komad … sve su to stvari koje podrazumevaju kreativan rad, a ta vrsta rada podrazumeva slobodu. Zamislite Nušića koji posle svake napisane rečenice vraća se da ispravi sve eventualne političke nekorektnosti. Nikad ništa ne bi napisao, a i ako bi napisao, bilo bi dosadno. Ili uzmite Šekspira, Dostojevskog, Ničea ili Larsa fon Trijera, šta bi ostalo od njihovih dela kad bi se izbacile sve političke nekorektnosti? Gomila dosadnih misli koje nisu u stanju da opravdaju same sebe. Naposletku, ko brani vegetarijancu piscu da napiše knjigu u kojoj se sprda sa onima koji se dave u svinjetini? Ili nekom LGBT aktivisti i režiseru da napravi film u kome se podsmeva strejt populaciji? Ako je duhovito i dobro napravljeno ja bih rado pogledao takav film i smejao se od srca. Poenta je, da nijedna kreativnost ne sme da bude sputana zbog preterane političke, verske ili bilo koje korektnosti. Ne znam za primer da je neka knjiga,dobra knjiga,dobar film ili pozorišna predstava pokrenula neko nasilje nad nekim, čak i kad nije bila po merilima današnjih „političko korektnih komesara“. Ne postoji takav primer. Ono što mene zaista plaši to je da „svaka ideja koja za polazište ima apsolutnu slobodu završi totalitarizmom. “ Ovo sam stavio pod navodnike, jer nije moje, a ne sećam se od koga sam pozajmio. Možda nije „kolumnistički korektno“ , ali …mislite o tome.
Jovica Jovanović
