Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, umro Isus Hristos, raspet na krstu na Golgoti.
Tog dana Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom. Na Veliki petak vernici poste. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, te se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki četvrtak kao znak sećanja na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika. Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije. Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
