Srna…Srna Lango, glumica, pisac, umetnica. Čitam je stalno na društvenim mrežama, uvek kada izbaci status nad kojim se zamislim, ustvari ja se začudim da u Srbiji još uvek žive lepe i pametne žene. Često mislim da su sve otišle odavde. U svet ili u zatvore muške Srbije…
Lično bih volela da prošeta Srbijom van Beograda i promoviše svoju drugu knjigu „Zemljo moja pređi na drugoga“. Imale bi svašta žene da je pitaju…do tad, pitam je ja po nešto…
Šta je ženstvenost i kako da opstane u ovom grubom vremenu?
Moguće da bi opisa ženstvenosti moglo biti onoliko, koliko ima ljudi. Snaga, lomnost, hrabrost, stid- najmanje kao fizička kategorija. Slojevitost. Mnogo toga. Rečju žena po sebi. Sve ostalo je ženskog pola a ne žena.
Da li se danas starlete smatraju nosiocima žentstvenosti i ako je tako, kako smo stigli do takvih aršina i merila?
Kome? Ne poznajem takve ljude. A osim toga, takve pojave nisu izum najnovijeg vremena. Ja ne znam šta je s ljudima pa sve mere od danas. Starlete su imale uvek istu estetiku. Pa šta? Kome godi, nek mu je sa srećom. Protiv sam zgražavanja a priori na ono što postoji. I ne mislim da je tu problem. Mene puno više brine manjak onoga što treba da je protivteža i nosilac neke prave, skupocenije u izrazu, estetike. To bi bila smisaona tema i razlog za razgovor. To, zašto toga fali? Pa nisu starlete za to krive, valjda? I inače mislim da previše bavljenja onim što nema neki odgovorni nivo, pa i u ovakvom intervjuu, samo doprinosi spuštanju nivoa poruke. Dakle, hajde da ovde pitamo gde su tvorci pravih programa? Gde su urednici, autori? Gde je budžet za to? Gde je školski, kulturni, zabavni, obrazovni plan i program nekog drugog nivoa? Kontinuitet? Otkad biti zabavan znači biti jeftin? Ja se sećam da je moguće istovremeno biti i pitak i pametan i imati zavidan nivo. To je televizija koju još uvek pamtim. Sećam se autora koji su imponovali. Najbolji dramaturzi, pisci i reditelji su radili za televiziju. Kome su i zašto višak ljudi od kalibra? Bira se i servira pogrešno. I to nije slučajno. Jeftiniji su, poslušniji su i manje pitaju…ti neki, valjda.
Da li je Srbija zemlja žena ili muškaraca?
Svaka zemlja na ovoj planeti je formalno, finansijski, pravno, vlasnički i konceptualno, zemlja muškaraca. Izuzeci to samo dokazuju. Nije to pitanje ličnog doživljaja nego faktografije.
Da li mislite da ima malo žena na funkcijama i u politici danas?
Pa, svuda ih ima premalo, podaci to govore. Ali isto tako ne mislim da žena treba da ima funkciju samo da bi se namirili procenti balansa u polovima. To je tek smešno. Kako mali Žikica zamišlja ravnopravnost: aj sad ovde nađite tri žene, da delujemo emancipovano. I onda posao obavlja neka osoba, koja se jedino po polu uklapa u potrebe funkcije. Svako treba da zasluži svoju poziciju, ma kog pola da je. Jednake plate bi bile logične. Ostalo po zasluzi.
Kako je biti glumica u Srbiji u lepim, zrelim godinama?
Isto kao i u nezrelim godinama i na bilo kom meridijanu. Neizvesno, blesavo, klimavo i najdivnije na svetu kada to voliš i znaš zašto to radiš. A radiš zato što na sceni postaješ kompletniji nego van nje i raduješ se kao malo dete dok se muči u pesku da napravi kulu.
Kako ste postali pisac dva romana?
Ovako: otvorim kompjuter, sednem za sto, ponekad ležim u krevetu i pišem, kucajući po tastaturi…Šalu na stranu, valjda se prvo za nešto rodiš. A to za šta se rodiš te proganja dok mu se ne pokloniš i ne počneš ozbiljno da ga shvataš. Muči, troši, brine….ali daje puno. To je veliki blagoslov.
Šta je Vaša inspiracija? Politika? Život? Iskustva ljudi?
Apsolutno sve. Nekad najsitnije, gotovo neprimetne stvari i pojave. Sve što živiš, misliš, umeš, ne umeš…sve to posluži. Iskustvo. Sopstveno i tuđe. Naravno i nedoživljene daljine, koje razigraš u sebi. Svakako, moj pokretač je nemir. S fjakom nikad nisam umela.
Koje pisce privatno čitate i koja je Vaša omiljena knjiga?
U fazi sam ponovnog iščitavanja klasike. Pre mesec dana sam shvatila da želim sve iznova. Trenutno sam na Dostojevskom. Moram, opet me izbezumljuje od lepote i pameti.
Da li se bojite da u poplavi „spisateljica“ koje su se pojavile poslednjih godina, ne budete svrstani u isti koš sa njima?
Ne.
Zašto Vas slabije ima u javnosti?
Ovih dana me možda ima i previše, ali mislim da to dugujem knjizi još neko kratko vreme.
Da li gledate „Parove“ i da li biste ponovo pristali na učešće u takvoj emisiji?
To je bilo mnogo pre nekih dobrih predstava koje sam potom odigrala i o kojima bih imala razloga da govorim, kada bi neko pitao. Ne, nisam gledala ni snimke sebe. Znam zašto sam tada u to ušla, kao što znam i zašto sam tražila da iz toga izađem. I izašla sam. Sve je rečeno tada, time.
Kakav je Vaš idealan muškarac?
Da je audio snimak, pa da se samo nasmejem. Prestala sam rano da koristim izraze kao što su „zauvek“, „nikad“ i „idealno“.
Gde vidite sebe na 50.rodjendan?
Zašto da se gledam u pedesetoj, tek uplivah u četrdeset treću? Dobro je sada. Osim toga, naučila sam da cenim iznenađenja….
Da li ste zadovoljni reakcijama na Vašu drugu knjigu?
Jesam. Veoma.
Šta dalje?
Sa knjigom, van Beograda. Od nedavno pišem svake nedelje i kolumnu za crnogorski portal slobodnarijec.me. Nadam se nekim novim, lepim stvarima. Ali o tome kada bude…
Šta biste savetovali žene u Srbiji? Koja je Vaša poruka njima?
Ne bih se usudila da ih savetujem. Ali divim se onima koje ne odustaju, smeju se i dalje, rađaju i vole i, drže glavu uspravno. Nije da im društvo u tome pomaže.
Nisam je pitala da li joj je lepota pomogla ili odmogla u životu…i da li su pametne žene koje misle svojom glavom, potrebne ovom društvu. Ali hoću, vrlo brzo. Znam da će mi to u jednoj rečenici objasniti. I da će vrlo brzo doći.
Anita Mitrović Đukić
