Povodom izjave Povereništva Srpske napredne stranke u Paraćinu u kome govore o stanju paraćinske privrede, u cilju preciznog i istinitog obaveštavanja javnosti, Lista „Saša Paunović – sigurno napred“ izdala je sledeće saopštenje:
„Po ko zna koji put povereništvo SNS u Paraćinu, pokušava da izmanipuliše javno mnjenje iznoseći u javnost, na prvom mestu sasvim irelevantne i nepouzdane ekonomske parametre, koje usled neznanja i nestručnosti lica koja ih prezentuju gube smisao, a zatim iz tih ekonomskih pokazatelja, izvodi netačne konstatacije o stanju privrede i ekonomije u Paraćinu. Misleći da na ovaj način ubira jeftine političke poene kod stanovništva koje i nerazume na najbolji način privredne i ekonomske tokove, nisu ni svesni kakve banalne nelogičnosti u stručnom smislu iznose.
Istina je sledeća:
Prvo, kad govorimo o kategorijama spoljnotrgovinskog deficita ili suficita, onda moramo da na prvom mestu definišemo kategoriju platnog bilansa sa inostranstvom. Platni bilans predstavlja sistemski dvostrani pregled (popis) SVIH ekonomskih transakcija obavljenih između rezidenata i nerezidenata u određenom vremenskom periodu – najčešće u jednoj godini. Znači, odnosi jedne zemlje sa ostatkom sveta odražavaju se u transakcijama koje se sadrže u platnom bilansu. Platni bilans dobija sve više na značaju u današnjem globalnom svetu, tako da se njime meri otvorenost jedne ekonomije, jedne države.
Ni jedna opština u Srbiji, pa tako ni opština Paraćin nije suverena teritorija, niti u pravnom, ni u ekonomskom smislu. Da bi se uopšte govorilo o platnom bilansu opštine Paraćin sa inostranstvom, tj. o spoljnotrgovinskom suficitu i deficitu, kao potencijalnim neravnotežama tog platnog bilansa, ona bi morala da ima obeležja nezavisne teritorije i u pravnom i u ekonomskom smislu. Svedoci smo da to nije slučaj.
Postavlja se pitanje šta se merilo pomenutom kategorijom spoljnotrgovinskog deficita opštine Paraćin. Predpostavimo da se upoređivao obim izvoza i uvoza roba i platnih transakcija sa teritorije opštine prema inostranstvu. Taj obim i višak uvoza u odnosu na izvoz, gledajući teritoriju koja nije u ekonomskom smislu celina, nema nikakvog smisla.
Struktura privrede, odnosno zastupljenost pojedinih privrednih grana na nekoj teritoriji, nikako nije idealna kategorija u Srbiji. Sve i da jeste, postoje teritorije (opštine, gradovi i regioni) u kojima se nalazi niz preduzeća iz privrednih grana koje uopšte nisu izvozno orjentisane, dok na drugim teritorijama imamo industrijske gigante koji celokupnu prozvodnju plasiraju na inostrano tržište. U ovom slučaju bi Kragujevac sa Fijatom, ako se gleda kao nezavisna ekonomska celina, ostvarivao spoljnotrgovinski suficit u milionima evra, dok bi Pančevo u kome je smeštena rafinerija, koja skoro celokupnu količinu sirove nafte uveze iz inostranstva, a naftne derivate proda u zemlji, imala spoljnotrgovinski deficit takođe u milionima evra. Primer Paraćina i fabrike cementa takođe je slikovit. Cement se proizvodi u Popovcu, a plasira na teritoriji Srbije, s druge strane skoro sva sirovina za drugog giganta Staklaru uvoznog je porekla, a plasman robe u inostranstvo simboličan.
Prosto, računati spoljnotrgovinski deficit pojedinačne teritorije, koja nema ekonomski zaokruženu celinu, u najmanju ruku je smešno. Drugo, ako bi se i računalo, onda bi trebalo da se uzme u obzir i razmena roba i usluga te teritorije sa drugim teritorijama u istoj državi. Na primer, suficit i deficit razmene između dve opštine, što niti je realno za mereriti, niti ima ikakvu ekonomsku težinu kao pokazatelj.
Dalje, što se tiče licitiranja sa stopom nezaposlenosti u Paraćinu da je ona među najvišim u Srbiji, 40% i pozivanja građana da pregledanjem zvaničnih podataka na sajtovima ustanova koje se bave statistikom u zemlji uvere se u istinitost, znači da i sam prezenter informacija nije siguran u taj podatak. Da jeste, izneo bi podatke u kojoj zvaničnoj publikaciji je objavljen i na koji način su podaci izračunati.
Što se tiče zvaničnih informacija objavljenih u „Biltenu Nacionalne službe za zapošljavanje“ kao i u publikaciji „Opštine i regioni u Srbiji“ Republičkog zavoda za statistiku, zvanični podaci su sledeći: procenjeni broj stanovnika u opštini Paraćin 51.365, radno sposobno stanovništvo od 15 do 65 godina 33.467, lica do 15 godina i stariji od 65 godina 17.898, zaposlenih nešto preko 11.000, nezaposlehih 7.098.
Takođe činjenice su i da se nezaposlenost na teritoriji optine Paraćin iz godine u godinu smanjuje. U avgustu 2017. broj nezaposlenih bio je 7596 lica, 2018. 7554, a ovog avgusta 7098.
Na kraju par reči o novoj ekonomskoj kategoriji, tzv. „grinfilder investicijama“ za koju predstavnica za medije SNS kaže da ih skoro i da nije bilo u opštini Paraćin. Moramo da se složimo da je povereništvo ovaj put u pravu. Ni jedne takve investicije nije bilo na teritoriji opštine Paraćin.
U ekonomskoj teoriji i praksi ustaljena je klasifikacija dva osnovna oblika novog investiranja, tzv. „greenfield” i „brownfield” investicije. Prve se odnose na investicije gde se sa poslom počinje od početka, sa zelenog polja, gde predhodno nema nikakve infrastrukture i radnika. Sve se gradi iz početka. Druge, na vrstu investicija gde se investiciono ulaganje realizuje u već postojećoj infrastrukturi u vidu proizvodnih pogona, opreme, radnika, odnosno ulaganje u postojeće kapacitete.
Obe pomenute vrste investicija bilo je u Paraćinu. Za „greenfield” investicije naočitiji primer je gradnja industrijske zone, industrijskog parka i investiranje do sada preko 20 privrednih društava u podizanju proizvodnih kapaciteta. Takođe su naši paraćinski privrednici, sami bez ikakvih subvencija države, investirali u novih preko 72.000 kvadrata proizvodnog i poslovnog prostora. Višemilionske „brownfield” investicije su cementara „Holcim”, potom „CRH”, SFS, Čokolend, Paraćinka itd. Znači investicija je bilo i tek će ih biti u Paraćinu.
Novu vrstu investicija koje bi trebalo sprovesti u Paraćinu, po rečima predstavnice za medije SNS, a koje se intenzivno sprovode u drugim mestima gde SNS ima lokalnu vlast, tzv. „greenfieldair” – grinfilder, sigurni smo da ne postoje u ekonomskoj literaturi.
Prema svemu navedenom, izjava Povereništva Srpske napredne stranke može se razumeti kao skup netačnih i krivo prezentovanih ekonomskih termina, koji nemaju istinitu osnovu u ekonomskoj realnosti i funkcionisanju privrede u opštini Paraćin. Za razliku od povereništva SNS u Paraćinu, Opština svim kapacitetima, a u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, dugi niz godina uz maksimalno angažovanje stručnjaka iz oblasti ekonomije, radi na stvaranju uslova za razvoj privrede u Paraćinu. Kruna tog uspeha je i dolazak švedske kompanije Rimaster, za koju očekujemo da će zajedno sa drugim stranim i domaćim privrednim subjektima, uspešno nastaviti i širiti poslovanje u našoj industrijskoj zoni u Paraćinu“ navodi se u soapštenju.
