U Centru za kulturu Svilajnac u subotu 31. decembra u 20 časova biće izvedena predstava „Dogvil“ za koju se u Beogradu traži karta više. Cena karte 400 dinara, karata ima još malo!
Predstavu Dogvil, pozorišnu adaptaciju scenarija istoimenog filma Larsa fon Trira, režira Kokan Mladenović, a muziku kompozitora Marka Grubića izvodiće uživo Vrooom u sastavu: Andrijana Belović (glas i klavijature), Jamal Al Kiswani (saksofoni, flauta, gitara, klavijature) i Marko Grubić (bas, gitara, klavijature, loopovi).
Branislav Trifunović igraće sve muške uloge u komadu, a ulogu Grejs i sve ostale ženske uloge igraju Milica Majstorović i Tamara Aleksić.
Mi živimo u Dogvilu, gradu prividne demokratije, prividno srdačnih, pravdoljubivih, verujućih i poštenih ljudi. Nažalost, sve je to fasada jedne nesreće, jednog izolovanog sveta u kome se kriju neke od najstrašnijih devijacija našeg vremena i najgorih osobina ljudskog roda. „Koliko malo čovek treba da zagrebe te vaše mirne i uredne živote da bi iz njih pokuljalo zlo koje može da potopi čitav svet?“, upitaće glavna junakinja komada, Grejs, stanovnike Dogvila. Bojim se da je njeno pitanje krajnje neprijatno i za grad i zemlju u kojoj živimo.
Da li će predstava „Dogvil” da nas zabavi ili zabrine?
– U „Dogvilu“ nema zabave. To je crna freska raspada jedne zajednice u kojoj je ukinut moral kao kategorija, u kojoj je moguće činiti zločine i ostati nekažnjen, propagirati mržnju, netoleranciju i nasilje prema drugima, a onda voditi jednu državu, zajednicu u kojoj ne funkcioniše niti jedan obrazac koji bi društvu dao humani karakter i omogućio nam da se bez stida pogledamo u ogledalo stvarnosti. Zabavu ćete potražiti na nekom drugom mestu, od estrade koja je odavno suvereni vladar našeg javnog života, do skupštinskih zasedanja na kojima neki bezidejni polusvet igra beskrajnu farsu u kojoj mi, kao narod, statiramo, kaže proslavljeni srpski reditelj Kokan Mladenović.
Kada će politička elita barem podržati kulturu u Srbiji?
– Onda kad politička elita bude elita, a ne skupina ljudi bez ikakvog morala i bilo kakvih ideala. Koga vi to u vrhu naše države nazivate „političkom elitom“? Predsednika države, zakletog četničkog vojvodu i saučesnika u anticivilizacijskom cirkusu kojim su se tadašnji Šešeljevi radikali do vulgarnosti izrugivali svim civilizacijskim normama i instituciji parlamentarizma? Predsednika vlade, Šešeljevog omladinca, ministra informisanja u vreme Slobodana Miloševića, u vreme progona i ubistava novinara? Ministra policije, gradonačelnika Beograda, ili neke slične ljude koji paradiraju doktoratima nad kojima postoji ogromni znak pitanja? Ne postaje se elita promenom odela, učenjem proevropskih fraza, ili kupovinom diploma. Mi nemamo elitu. Mi imamo samo – vlast.
