„Ovakav ZLOČIN nad narodom i zemljom za nas ne zastareva!“ kažu u UG „Odbranimo planinu Babu, Planu i Lešje“.Otkako je u decembru 2019. počela izgradnja Moravskog koridora, život meštana sela Lešje i Plana se promenio. Za potrebe infrastrukturnog projekta od nacionalnog značaja, biznismeni koji obezbedjuju kamen otvorili su kamenolom u blizini njihovih domova.
„Svi u Upravi opštine Paraćin, čelnici PS Paraćina i PU Jagodine, predstavnici zakona i pravosudja Republike Srbije, dozvolili ste poptunu devastaciju prirodnog bogatstva. Predstavljate ljudima da je ovo državni projekat a opština Paraćin nije ušla u projektnu dokumentaciju auto puta, pored toga dve turske firme bez ijednog validnog dokumenta uništavaju naše prirodno bogatstvo, uništavaju našu ekologiju, naše stanište. Planina i sav živi svet na njoj je uništen. Naša planina Baba bila je bogata divljači, biljkama, životinjama, insektima, pticama. Ovakvo ruglo kakvo je danas ne može se obnoviti vekovima. Sve što je priroda stvarala od svog postanka, uništeno je“ kažu u UG „Odbranimo planinu Babu, Planu i Lešje“.
„Upadi na privatne posede uveliko traju – ranije je trajno devastiran privatni posed Jadranke Sibinović, sada se isto vrši na privatnim posedima drugih. Početni protest je splasnuo kada smo naišli na potpuno ignorisanje institucija ali su i neki dobili uhlebljenje pa se ćuti. U dužini celog gradilišta je kanal i sada bujice sa planine i nelegalnog kamenoloma direktno idu na opštinski put (direktno na oštru krivinu, a upravo celom dužinom tog dela puta je PUNA LINIJA, da ne pojašnjavamo dalje) i tu su nanosi zemlje, kamenja, rizle, drveća, svega i svačega i time se izaziva opšta opasnost po učesnike u saobraćaju. Postoji još jedan uzurpiran put, takodje uništen“ kažu u UG „Odbaranimo planinu Babu, Planu i Lešje“.
Aprila prošle godine oko stotinu meštana četiri paraćinska sela protestovalo je zbog rada kamenoloma. Međutim, danas je situacija drugačija, malo je ostalo onih koji još uvek traže pravdu za uništavanje Babe. Zašto su meštani odustali od Babe, pitanje je za ljude koji su odrasli i žive baš u podnožju ove planine. Precizna ekološka studija koja bi jasno pokazala šta je sve od životinjskih i biljnih vrsta uništeno, iseljeno i devastirano, nije urađena. Nema procena ni da li bi i kada živi svet mogao da se obnovi čak i kada bi radovi prestali sada, a nema ni takvih najava.