U otvorenom pismu koje je Jasmina Đorđević, akademski vajar dostavila redakciji Infocentrale, tema postavljanja „Veštice“ otvorila je i neka druga pitanja osim onih da li je takvoj skulpturi mesto u gradskom parku.
„Odavno osećam potrebu da se, kao “čovek od struke”, oglasim. Sada uviđam da je to, pre svega, moja obaveza.
To što je postavljanje dve najnovije skulpture u javnom prostoru izazvalo toliko polemike, donekle me raduje. U ovo smutno vreme, kada se žalimo na gubitak svih civilizacijskih vrednosti, od moralnih, preko kulturnih do estetskih, polemika koja se zahuktala na društvenim mrežama dokazuje univerzalnu vrednost i važnost umetnosti. Dokazuje još nešto, mnogo važnije – njenu demokratičnost. Sad kad nam je oduzet glas, a život svakog od nas pojedinačno postaje sve jeftiniji, evo jednog mesta na kojem možemo da kažemo šta mislimo. Ne, neću vam ja ovde, kao vajar, pričati šta mislim o ove dve skulpture, iako imam veliku želju da vam mnogo toga kažem. Neću vam pričati ni šta mislim o onoj trećoj, postavljenoj na ulazu u naš grad. Moja obaveza je da kritikujem način na koji su postavljene.
Sav ovaj prostor oko nas, tako nesrećno rešen i izmrcvaren sumanutim zidanjem bez ikakvog reda, jeste NAŠ! Javni prostor ovog grada pripada njegovim građanima. Kao gradjanin pre svega, a zatim i kao vajar, hocu da znam šta se na ulice našeg grada postavlja, zašto, koliko košta… To je moje pravo. Kada se postavlja skulptura u javnom prostoru postoje neka pravila koja treba ispoštovati. Može da se raspiše konkurs ili javni poziv na koji se javljaju zainteresovani umetnici i prilažu svoje skice. Od predloženih radova odgovarajuća komisija bira najbolje rešenje koje se onda postavlja u dogovoru sa izvođačem radova i pod budnim okom umetnika. U nekim slučajevima postavlja se rad po pozivu. Neka institucija ili organizacija može da pozove određenog umetnika da uradi naručenu skulpturu. Naravno, određivanje mesta, veličine, teme, novca potrebnog za realizaciju, prolazi, takođe, kroz odgovarajuću proceduru. U oba ova slučaja sve MORA da bude TRANSPARENTNO. Kada je, na primer, u Beogradu bio zatvorem konkurs za skulpturu Nikole Pašića, svi radovi su bili izloženi u skupštini grada Beograda. U suprotnom, dolazimo do ovakvih situacija – preko noći nam osvane skulptura čudne estetike i sumnjivog porekla. Ili obrnuto, sumnjive estetike i čudnog porekla.
Osim ovih zvaničnih tokova, postoje i neki drugi. Ulična umetnost (Street art) već je prepoznata kao legitimni oblik umetničkog izraza. Iako legitimna, ona još uvek nije i legalna. Tanka je granica između prave, istinske ulične umetnosti i vandalizma. Upravo zato što je tako nepretenciozna, ogoljena, ostavljena na milost i nemilost vremenskim uslovima i kao takva ponuđena najširoj publici, njen glas je jak i njena poruka je glasna. Podrazumeva se da je ta poruka aktuelna, jasno definisana i čitljiva iako je najčešće upravo formulisanje poruke teže od same realizacije.
Posle svega ovoga mene zanima otkud se stvoriše ove dve skulpture!? Onu treću ću opet samo da spomenem. Da li je to prošao neki konkurs za koji ja nisam znala? Ako je i bio raspisan, gde je raspisan? Kad? Jer, znate, ja sam vajar, možda bih se i javila. A možda i imam već gotove skice, bio bi red da se uzmu u razmatranje. Ako ne zbog konkurencije ono bar zbog privida konkurencije. Ili vama ne smeta da tako drsko i bezobrazno, sasvim otvoreno i po sopstvenoj volji pljuckamo skulpture po gradu? Ili je ovo izraz ulične umetnosti, meni, lično, mnogo draže? Tako bih i mogla da opravdam ove instalacije. Mogla bih, čak, i poruku da razumem. Ali, Majstore, ako si je postavio kao komad ulične umetnosti, zašto si je tako kukavički skinuo?
Jasmina Djordjević
Akademski vajar
Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu“
NA KOGA SI TI JASMINA LJUTA. I TVOJA JE SKULPTURA KOJU SI RADILA NA KOLONIJI POSTAVLJENA NA JEDNOJ ZGRADI U GRADU, I TI SI RADILA SKULPTURU ZA JAGODINSKU STARU CRKVU, MILOSA OBRENOVICA BEZ KONKURSA NEGO JE DALI TEBI DA JE RADIS I NIKO SE NIJE BUNIO, ZASTO SE TI BUNIS. JER JA SAM TI NESEBICNO I SAMA ZNAS, POMAGAO. TI ZNAS DA JA CENIM TVOJU UMETNOST. KOLIKO SMO PUTA IZLAGALI U ULUSU SA VAJARIMA SRBIJE MODERNE UMETNOSTI.MURALI NA ZGRADAMA SU LEPI, DALEKO BOLJE NEGO GROBARI, TEBRA, ITD. TI JESI AKADEMSKI VAJAR I ZATO I RADIS I PREDAJES U SKOLI. JA TE VOLIM, POZDRAV OD TVOG DRUGA COSE JAGODINCA.
Druže moj, ovo nije mesto na kojem treba da raspravljaš o mojoj umetnosti. Niti ja o tvojoj. A na prozivke moram da odgovorim.
1. Reljef Sv.Jovana Krstitelja radjen u okviru kolonije u Končarevu je OTKUPLJEN u humanitarne svrhe. Time su prestala sva moja autorska prava. Ja ne odlučujem gde će biti postavljen, kad, kako…
2. NA POZIV starešine Stare crkve u Jagodini a po blagoslovu Njegovog preosvestenstva Gospodina Jovana, Episkopa šumadijskog, uradila sa SKICU biste Miloša Obrenovića. Gipsani model stoji u kancelariji Stare crkve. Još uvek nije odlivena i nije nigde postavljena. Ako i bude ikada postavljena, biće to, dakle, po pozivu.
Hvala ti na pomoći. Volela bih da se sretnemo na nekom javnom konkursu. Tamo je mesto za rasprave.
Jako je vazno na koji nacin se postavljaju skulpture u javnom prostoru ali je u ovoj prici zanimljiva i neka druga strana medalje .Ako neko ko sebe smatra intelektualcem i iz losih namera ili neznanja koristi najprizemniju formu nacionalpopulizma i skulpturu proglasi spomenikom koji vredja verska osecanja vecine dobijamo pocetak epidemije unistavanja umetnickih dela .U Pirotu je delimicno unistena skulptura svetski priznatog vajara koja je bila postavljena u gradskom parku ,skulptura iz zbirke Galerije Nadezde Petrovic u Cacku je takodje ostecena dok je bila izlozena u javnom prostori i sada problem sa Vesticom u Jagodini .Da li to znaci da ce ubuduce svako moci da procenjuje i odredjuje gde ce koji umetnicki rad da stoji i da ce svako iz najprizemnijih razloga moci da ide unaokolo i unistava sve sto mu se ne bude svidelo u javno prostoru …
Izvinite,a gde je bista Miloša Obrenovića,ja je nigde nisam videla?Gospođa je,kao i ono malo normalnog sveta što je preostalo,ljuta na sistem u kome uspevaju članovi,kumovi,zetovi,mito,korupcija i uglavnom šljam isplivava na površinu a oni koji vrede se dave(pošto nisu članovi,kumovi,zetovi,snaje…).Društvo u kome je burazerski odnos iznad zakona,to je septička jama naše civilizacije.I isključite taj caps lock.