Iako se na društvenim mrežama često vodi polemika o zagađivačima na osnovu čega se stiče utisak da je javnost veoma zainteresovana za temu ekologije, u praksi je situacija sasvim drugačija. Osnovnom javnom tužilaštvu u Jagodini od početka 2022.godine nije podneta niti jedna prijava vezana za krivično delo protiv životne sredine.
Formiranje Jedinice MUP – a za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine dala je signal javnosti da će država početi ozbiljno da se bavi ovim problemom. Sami građani su oni koji mogu prijaviti sumnju na zagađenje i ekološki kriminal. Prijava se može podneti policiji i Osnovnom javnom tužilaštvu.
Kako je za Infocentralu potvrdilo Osnovno javno tužilaštvo u Jagodini, krivična prijava može biti anonimna, poželjno je ali ne i obavezno priložiti fotografije zagađenja i zagađivača uz krivičnu prijavu, podnosilac prijave nije u obavezi da identifikuje osumnjičenog već je moguće podneti prijavu protiv NN lica.
Kako za portal otvorenavrataparvosuđa.rs kaže dr Jelena Kostić, naučna saradnica na Institutu za uporedno pravo „prema podacima iz pravosudne statistike imamo veoma mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i veoma mali broj optužnih akata protv izvršilaca tih dela na nacionalnom nivou. Kako je to moguće, kad je životna sredina glavna tema u javnom životu i kad smo zasuti primerima zagađenja vode, vazduha i zemlje sa svih strana?“.
„Na nivou Srbije broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine je počeo značajno da se povećava posle 2014. godine, kada je bilo 1.996 prijava protiv poznatih i nepoznatih izvršilaca navedenih dela. Tokom 2015. godine zabeleženo je 2.148 prijava protiv izvršilaca krivičnih dela protiv životne sredine, a tokom 2020. ukupno 2.153 prijave. Međutim, tokom 2020. godine u strukturi prijavljenih krivičnih dela dominira krivično delo šumska krađa, dok je broj prijava protiv izvršilaca krivičnog dela zagađenje životne sredine veoma mali (ukupno 20 prijava i to samo 13 protiv poznatih učinilaca krivičnih dela!). Zabrinjavajuće je što je do optuženja došlo samo u 379 slučajeva, a od čega je najveći broj (302) optuženja u predmetima protiv izvršilaca krivičnog dela šumska krađa. Sasvim je osnovano postaviti pitanje zbog čega je tako mali broj krivičnih prijava i optužnih akata u predmetima protiv izvršilaca krivičnih dela protiv životne sredine. Zakonom o zaštiti životne sredine nije izričito propisana obaveza inspekcijskih organa da podnesu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu ukoliko prilikom nadzora utvrde da postoje osnovi sumnje koji ukazuju na postojanje krivičnog dela. Međutim, Zakon predviđa obavezu inspektora da ukoliko tokom vršenja inspekcijskog nadzora oceni da su pored povrede zakona povređeni i drugi zakoni i propisi kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu životne sredine ili pojedinog njenog dela da pored preduzimanja mera za koje je ovlašćen obavesti drugi nadležni organ. Značajnu ulogu u prevenciji ekološkog kriminaliteta imala bi i proaktivna uloga javnog tužilaštva na osnovu saznanja iz sredstava javnog informisanja, pa bi u tom smislu trebalo organizovati edukacije i podsticati sprovođenje kako takvih istraga, tako i saradnju nadležnih organa i institucija. S obzirom na to da navedeni Zakon ne propisuje izričito obavezu prijavljivanja krivičnog dela, moguće je da inspekcijski organi takvo postupanje ne doživljavaju kao svoju obavezu, iako je članom 332. Krivičnog zakonika propisana krivična odgovornost za službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, a ukoliko se za to može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna“ navodi dr Kostić a njeno kompletno objašnjenje možete pročitati na liku OVDE.
U svakom slučaju, građani sami mogu podneti prijavu tužilaštvu u svom gradu. Jednostavom pretragom u Google možete naći kontakt telefon, mejl adresu i adresu tužilaštva u svom gradu. Prijave se mogu podnositi i policiji i ekološkoj inspekciji.
Foto ilustracija
