„Poruka koju šalje slika navijača, za koje se inače vezuje mnogo šta drugo osim navijanja, koji se slobodno kreću u vreme zabrane kretanja za ostale građane, koji se penju na zgrade u kojima ne žive, sukobljavaju sa stanarima, puštaju snimljena skandiranja sa skupog ozvučenja, da bi zaglušili lupanje u šerpe običnih ljudi zatvorenih u stanove, uz izvrtanje činjenica u državnim medijima gde se otvoreno laže da je reč o sponatnoj aktivnosti građana, takođe otvoreno laže da je lupanje u šerpe „Đilasova organizacija“ iako praktično niko od građana ne protestvuje zato što je poslušao nekog Đilasa, je poruka u kojoj se kaže građanima „svi ste vi naših zatvorenici, a naša mafija ima državnu zaštitu i možemo da vas direktno lažemo preko medija i ništa nam ne možete“. To je vrlo opasno, jer pokazuje da se građani više ne mogu osloniti na institucije da bi se zaštitili i kad se ta svest raširi u masama mogući su različiti scenariji“ kaže Saša Paunović.
„Đilas, koga su postavili kao metu, zapravo nema ništa sa lupanjem u šerpe, ceo SZS se „priključio“ akciji kada je već uzela maha, zato su bili i kritikovani na društvenim mrežama. On je izabran samo zato što je dovoljno poznat i dovoljno demonizovan da bi se građanima van Beograda, Niša, Novog Sada u ruralnim područijima odakle se slabo vidi šta se zbiva u prestonici, objasnilo da to što se preko društvenih mreža prenosi kao „pobuna naroda“ u stvari „maslo podmukle opozciije koja želi da umru penzioneri“ kako smo čuli u šokantnoj emisiji na TV pre nekoliko dana. Dakle ovi što lupaju u šerpe su verovatno „plaćenici tajkuna“ a ne stvarno nezadovoljni obični ljudi, jer nezadovoljstvo običnih ljudi je ono što je stvarno opasno, ali ako su to samo obični „Đilasovi plaćenici“, onda je sve u redu“.
Paunović smatra da je akcija postavljanja ozvučenja u neposrednoj blizini stana gde žive deca Dragana Đilasa, namerna i da predstavlja provokaciju.
„Potpuno suludo izgleda slušati i snimljena skandiranja protiv Đilasa uz navijačke baklje kao „spontanu akciju“ protiv tajkuna, ali namerna akcija provokacije porodice Dragana Đilasa, tako što su zvučnici i baklje postavljeni u blizini stana gde žive njegova maloletna deca je nešto što je se može opisati kao akcija insipirsana čistim zlom. Navijači, baklje i poruka „znamo gde ti žive deca“, maltretiranje porodice, slika dece koja u strahu plaču, izlazi van svega što zovemo politikom i civilizacijom čak i u Srbiji“.
„Ono što sam primetio je da je „opravdanje“ nekih političara u vlasti to što se „i njihova deca plaše“, kako se čini masovnog lupanja u šerpe kao nečeg što su doživeli kao jasan znak masovne pobune i neprijateljstva usmerenog prema njima. Pa dotle ste nas doveli, raspirivanjem mržnje, uništavanjem svakog ko je imao drugačije mišljenje u tabloidima, to je rezultat minulog rada vlasti a ne opozicijie. I biće svima još gore ako vlast – koja ima moć, ne shvati da ni njima ne treba eskalacija nego smirivanje, jer tek idu teški dani a oni će biti mnogo teži za onog ko je na vlasti nego onog ko je u opoziciji. Danas, kad je određen datum izbora, možda je i prekasno to reći, ali za sve bi bilo mnogo bolje da je postignut dogovor oko izlaska na izbore čije bi rezultate svi prihvatili, nego organizovanje brzih izbora zbog „lake pobede“. Takva „laka pobeda“ mogla bi da ima veliku cenu“ kaže Paunović.
